Цвијет феникс – Наталијина рамонда – симбол страдања и „васкрс“ српског народа
1 min read
Дан када је потписано примирје у Првом светском рату, 11. новембар, Србија од 2012. године обележава као државни празник, а одређен је и амблем – две зелене траке и једног љубичастог цвета са пет латица. Наталијина рамонда – цвет који се носи на реверу говори о српском народу, искушењима која је прошао током и после Првог светског рата и о васкрснућу Србије.
У том рату Срби су поднели велику жртву јер је погинуло око 1,3 милиона грађана, што је у том тренутку представљало готово трећину укупног српског становништва.
Наталијина раманода позната као „цвет феникс” постала је симбол српског страдања у Првом светском рату, када је погинуло око 1,3 милиона грађана, готово трећина укупног становништва, будући да има особину да се када наступи сушни период, притаји и осуши, да би са појавом воде „васкрснула” и поново озеленела. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да „стане на ноге”, након исцрпне борбе.
– Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) припада фамилији Gesneriaceae, која углавном обухвата биљне врсте распрострањене у тропским и субтропским областима. Наталијина рамонда је висока до 10 цм. Тамнозелени и елиптични листови образују розету која лежи на каменитој подлози. На врху стабљике налази се по неколико љубичастих цветова. Цвета у периоду од априла до јуна. Током сушних периода биљка је сасушена, смежурана и браонкасте боје, наводе се у саопштењу Завода за заштиту природе Србије поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Рамонде су реликти терцијера, времена када је клима у Европи била топлија и влажнија. За време леденог доба оне су нашле скровиште у клисурама и кањонима где их данас најчешће и налазимо. Ове биљке, „живи фосили”, неповољне утицаје спољашне средине у великој мери преживљавају захваљујући поикилохидричности, па се још и називају „биљке које васкрсавају”, наводи се у саопштењу Завода.
Наиме, када наступе неповољни услови на станишту, као што су недостатак влаге, ниске или високе температуре, долази до успоравања физиолошке активности и биљка улази у тзв. анабиозу, физиолошко стање у коме се њихов метаболизам успорава, а надземни органи дехидрирају. Након што се повољни влажни услови поново успоставе, биљка се постепено опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава.
Ову јединствену појаву, први је уочио ботаничар Павел Черњавски, који је случајно просуо воду по једном хербарском примерку R. nathaliae. Када је сутрадан отворио хербаријум угледао је зелену биљку.
