ИН4С

ИН4С портал

Наследница пруске милитантне идеје

1 min read

angela_merkel

Вјероватно је сувишно да се истиче да је Њемачка данас једна од најснажнијих економских сила савременог свијета. Међутим, никако не треба занемарити чињеницу да такав статус тој држави доноси и сразмјеран политички утицај, без обзира на чињеницу да је Њемачка окупирана земља од стране САД и што, сходно томе, има марионетску Владу која предано слиједи налоге Вашингтона.

Током своје бурне историје, која је у појединим периодима веома негативно утицала на укупне цивилизацијске токове и за многе Њемце постала велико оптерећење, Њемачка је успјела да човјечанству подари читаву плејаду изузетних људи у скоро свим сферама људског стваралаштва.

У домену њемачке класичне философије довољно је само поменути Канта, Ничеа, Лајбница, Фихтеа, Шопенхауера, Хабермаса, Хајдегера, у домену математичко-физичких наука Акермана, Гауса, Зајдела, Кеплера, Планка, Циглера, Рентгена, Сименса, Хајзенберга, у сфери умјетности композиторе Баха, Брамса, Бетовена, Вагнера, Менделсона, Хендла, сликаре Дирера и Хобајна, велике писце попут Гетеа, Шилера, Хајнеа, Брехта, Мана, Хесеа, Граса и многе друге. Сви ти изузетни Њемци су задужили човјечанство и у вјековима који долазе.

Међутим, постоји и друго лице њемачких историјских домета, а ми, у првом реду као озбиљни, одговорни, али и забринути људи, дужни смо да правимо паралеле и у оквиру својих могућности, сагледавамо све аспекте. Зашто? Просто, због тога што се одређене појаве најдиректније тичу нас и будућности наше дјеце.

Историјски посматрано, милитаризам, односно идеја милитаризма оплодила се у историјској Прусији и из ње изашла, прије свега, према најближем окружењу, Данској, Француској и другим земљама, али и према простору Балкана и према Русиjи. Такође, простор некадашње Прусије је и извориште идеје нацизма. Поред осталог, сам Берлин припада историјској Прусији. Сједиште чувеног канцелара Ота фон Бизмарка био је Берлин. У Берлину је столовао Адолф Хитлер. Берлин је био синоним за нацизам и нацисте. У Берлину су спаљиване књиге. Из тог града покренута је “’кристална ноћ”. Ту је осмишљен холокауст. У Берлину је испланирано ‘’коначно рјешење”.

Улога Ангеле Меркел

После дужег периода Берлин је опет постао престони град Њемачке и сада тамо столује Ангела Меркел као осми канцелар од 1949. године. Рекох, морамо да правимо паралеле. Шта је Њемачка данас? Поред своје несумњиве индустријске моћи и поред страховитог терета из не тако давне прошлости, као марионетска држава, у стопу прати САД у рушењу основних људских права и слобода.

Памтимо злочиначке агресије на Републику Српску, Србију и Црну Гору, али и неиживљеност агресора на Ирак, Либију, Сомалију, Авганистан, Сирију, Украјину. Агресије на поменуте државе и њихове народе, свакако, имају геноцидна обиљежја, као што је то било у вријеме Другог свјетског рата, или касније у Вијетнаму, Камбоџи и Лаосу. Некако су увијек исти агресори уз мање или више исту геноцидну матрицу.

angela-merkel-

Приближава се велики догађај седамдесета годишњица велике побједе над нацизмом и слома нацистичке Њемачке. Тај догађај биће обиљежен великом свечаношћу и војном парадом на Црвеном тргу у Москви, у Русији. У Русији која је поднијела највеће жртве, водила и побиједила у кључним и најзначајнијим биткама Другог свјетског рата и дала немјерљив допринос тој епохалној побједи. Томе је претходило ослобађање концлогора Аушвиц, најстраховитијег мјеста у познатој људској историји, од стране јединица Црвене армије.

Шта је човјечанство научило из тих великих догађаја? Да ли смо бар нешто научили, а требало би? Поред осталог, оно што посебно забрињава је ћутање актуелног њемачког канцелара Ангеле Меркел на најновија дешавања на европском простору, на простору православне Украјине. Ако је добитник Нобелове награде за мир, садашњи предсједник САД, познат као велики шаљивџија и маштар док коментарише прилике у Русији, убијеђен да је довољно удаљен и са дистанце ланцима помјера читаву ЕУ и конфронтира је са Русијом због својих интереса и на тај начин ту организацију води неумитном крају, Меркелова и њена држава су и даље у Европи. Моћној Меркеловој, посебно моћној за неке из овог дијела Европе, рећи ће неко, дефинисане су границе. Вјерујем да њено ћутање има, унеколико, другачију позадину.

Не заборавимо, Ангела Меркел, кћерка протестантског свештеника (евангелисте), рођена је на простору историј ке Помераније, дијела некадашње Прусије, рекох већ, историјског језгра милитаризма и нацизма, која је одбацила свог политичког оца, некадашњег канцелара, Хелмута Кола.

Русију немогуће побиједити

Да се вратимо на тренутак у вријеме нацистичке Њемачке. Да ли је неко из тог тадашњег њемачког друштва био против погрома у Аушвицу или су давали безрезервну подршку или су, у најбољем случаЈу ћутали и на тај начин, ипак, подржавали погром? Да ли је у тадашњој Њемачкој национал-социјализам и идеја „супериорне расе” масовно и хистерично подржавана?

А ли је неко из тадашњег њемачког друштва био против уништавања Срба, Руса и уопште Словена или су и то подржавали? Да ли ће неко да опрости, не знам, хришћански је да се прашта, али, једноставно, не желим да заборавим да су за једног њеног убијали стотину мојих. Зашто је један од главних циљева нацистичког бомбардовања Београда било уништавање Народне библиотеке? Ако уништите памћење једном народу, онда сте на добром путу да уништите читав народ.

vladimir-putin-anegla-merkel-1

После слома нацизма, на овај или онај начин, Њемачка је прихватила демократију и сада они, са таквим бременом, извозе њихово виђење демократије и заједно, наравно са Вашингтоном, непослушнима уводе санкције. Међутим, због сателитског положаЈа и због таквог односа према САД, економско друштво Њемачке све више трпи. Актуелне санкције према Русији враћају се као бумеранг. Први пут после пет година Њемци су саопштили да је наступила негативна инфлација и да је то сада реалност.

Поједини аналитичари и стратези, не само њемачки, полако схватају да је Русију немогуће побиједити. Војно свакако није могуће, а што се тиче санкција, све више прихватају истину да ће Русија увијек имати излаз. Организације попут БРИКС-а, Евроазијске уније, ШОС-а представљају економску будућност планете, док је прича о ЕУ веома уздрмана и никакво чудо неће бити да као таква ускоро престане да постоји.

Шта каже историја

Од госпође Меркел нико није позванији да дигне глас против повампирења кукастих крстова, нацистичких поклича и повратка најмрачнијег периода људске историје. Зашто, на примјер, ћути о бомбардовању Доњецка и тамошње аутобуске станице? Зар не осјећа историјску одговорност врхунског политичара једне велике европске земље? Ако ће и даље да ћути, онда бар Меркелова треба да саопшти да ли је предсједник ДНР господин Захарченко у праву што је издао наређење да неће више бити заробљавања непријатеља, или није?

Ангела Меркел је дужна да каже ко је запалио ватру у Украјини? Ко је организовао Мајдан? Ко су људи који са кукастим крстовима улазе у Врховну Раду и шетају улицама православног Кијева? Ко су звијери који су учинили, за здрав разум, несхватљив масакр над цивилима у синдикалном дому у Одеси и откуд на њима нацистичка обиљежја? Да ли ће захтијевати да ти нацисти буду одведени у Хашки трибунал да им се суди, или је Трибунал резервисан углавном за Србе? Неће, јер су Хашки трибунал формирали као освету за Нирнберг. Али, Меркелова ћути, а она је прије свих дужна да проговори о томе. Ништа ново. Изгледа да се ништа није научило из историје. Тако је Њемачка ћутала на ужасе и геноцидне страхоте у марионетској НДХ, па чак и на постојање концентрационог логора за дјецу.

merkel-glavobolja

И гле чуда, све то се опет, и опет, и опет у Европи дешава само православним Словенима, Србима и Русима. И опет кукасти крстови кидишу на границе православне Русије, док је српски национални простор, мимо свих норми међународног права, претрпио звјерску агресију 1999. године, а последице после петнаест година указују на њен геноцидни карактер.

„3луради“ кажу да се Запад полакомио и устремио на непрегледна руска пространства због огромних природних ресурса. То је тачно, али постоје и неки, рекао бих, важнији разлози, јер природни ресурси постоје и другдје на планети. Нацизам је у свом темељу, ипак, брутални паганизам и као сваки паганизам има кулминацију у сатанизму. Један од водећих америчких аналитичара геополитике Збигњев Бжежински 1989. године славодобитно је извриштао ‘’комунизам је готов, на реду је православље”!

Изгледа да је за германе и англо-саксонце словенско православље психо-историјски непријатељ, прије свега, руско православље и српско светосавље. Бжежински је само на глас изговорио њихов историјски психолошки проблем који никако да преболују. Јако добро знају да тачка гдје се све њихове наде и планови ломе и распадају јесте, управо, православље и Русија. И историја тако каже. Веома добро то зна и Ангела Меркел.

Аутор текста је посланик НОВЕ Страхиња Булајић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

15 thoughts on “Наследница пруске милитантне идеје

  1. Придружујем се честиткама Страхињи Булајићу на изванредном тексту.

  2. Ne mogu da vjerujem kakvih sve komentara ovdje ima. Meni se čini da je ovim tekstom Bulajić imao sasvim drugu namjeru i mislim da je u tome potpono uspio. Odlican i nadasve objektivan tekst, a ko hoće da dokazuje kako nesto zna iz istorije, samo naprijed …

  3. Nije Prusija rodila nacizam, Nacional-socijalistička partija je nastala u Minhenu dakle u Bavarskoj, sami nacisti su Minhen nazivali Parteihauptstadt- glavni grad partije. Prusija je odigrala ključnu ulogu u njemačkom ujedinjenju i pobjede u tim ratovima od 1864-1871 nijesu uopšte istorijski sporni. Nije Prusija bila ništa više agresivna od recimo Francuske ili Austrije ili čak Britanije toga doba. Šta je Berlin sad toliko kriv, nije on bio „sjedište“ nacizma, bio je glavni grad zemlje i nije ništa čudno da bude sjedište vlade, na kraju krajeva i nacističke. To je isto kao da kažemo da je Moskva kriva jer je iz nje vladao Staljin.

  4. I dalje ne mislim da su istorijski iskazi u tekstu precizni. Prostor bivse kraljevine Prusije se ne poklapa sa prostorom Njemacke u vrijeme nastanka nacizma, a Hitler je austrijski kaplar, taman kao i Josop Broz. Ja svakako mislim da se treba suprostaviti njemackoj politici svim sredstvima, ako treba i ratom, ali smo malo zakasnili. Trebalo je na vrijeme slomiti hrvatsku (citaj ustasku) vojnu silu 90-tih koja je naravno bila i ostala exponent njemacke agresivne politike na Balkanu. Sad mozemo da teoretisemo do mile volje. U tom smislu se ne odusevljavam ovakvim clancima i diskusijama koje su sada samo pucanj u prazno. (ukljucujuci i ovo moje pisanije)

  5. Primorac, slažem se. Ako procitas tekst integralno u Dan-u videćeš kako je Bulajić, po mom mišljenju izvanredno dotakao i anglo-saksonce, ali intencija njegovog teksta, koliko ja kapiram, negdje je drugo usmjerena. Mislim veoma uspjesno, na samo njemu svojstven način.

  6. Slažem se, ali što su nam sve učinili Englezi i Amerikanci, a mi ih i dalje smatramo prijateljima! To se graniči za nekim duševnim stanjima koja ovdje iz pristojnosti ne bih navodio!

  7. Primorac … Ne zaboravi da Bizmarkova granica dan-danas stoji izmedju CG i Hercegovine.

    Inače tekst je odličan i Bulajiću čestitam na hrabrosti

  8. Slažem se sa Mfromyu, tekst je dobar, ali ipak neke stvari treba dobro izanalizirati! Recimo, kancelar Bizmark je bio vrlo naklonjen i Srbiji i Crnoj Gori u vrijeme Berlinskog kongresa, dok su Englezi bili potpuno na strani Turaka! Mislim da bi bilo mnogo korisnije preispitati besmislenu i potpuno neistinitu „mantru“ o našim „tradicionalnim anglosaksonskinm saveznicima“ Englezima i Amerikancima!

  9. Mfromyu ….. Procitaj malo bolje, čovjek lijepo kaže da se na „prostoru“ nekadašnje Prusije rodila ideja nacizma. Kako ti zaključi da je Prusija iznjedrila nacizam, nije mi jasno. Po mom, ne moze se sporiti da je prišli militarizam definitivno prethodio nacizmu. Inače, odličan tekst. Svaka čast Bulajiću! Bio si i ostao pravi patriota.

  10. “ Такође, простор некадашње Прусије је и извориште идеје нацизма.“

    To nije tacno! Nacisti u Njemackoj su iskoristili i zloupotrijebili pruski militarizam, ali se ne moze reci da je Prusija izvoriste ideje nacizma. Takodje su postojali znacajni periodi dobrih i tijesnih odnosa carske Rusije i kraljevine Prusije, pogotovo u vrijeme napoleonskih ratova. Najomiljenija kraljica Prusije u njenoj istoriji Luise Auguste von Mecklenburg Strelitz nasla je utociste na carskom ruskom dvoru u vrijeme napoleonove invazije. Prusija je vodila mnogo vise ratova sa Austro-ugarskom imperijom ( i sve ih dobila) dok sa carskom Rusijom gotovo nije imala znacajnijih sukoba. Bez obzira sto se slazem sa time da je uloga savremene Njemacke bila veoma stetna po srpske interese u 90-tim i sada, ipak treba biti pazljiv sa istorijom. Poslanik Nove bi trebalo da malo bolje procita neki ozbiljni udzbenik istorije. Izvrtanje cinjenica u komplikovanoj evropskoj istoriji ne doprinosi nasim (srpskim) interesima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *