„Наша деца“ нису моја ђеца

Пише: Јован Лакићевић

У последњих пола године, откако је започела акција три „западне обавјештајне службе“ на разбијању државе Србије, засад неуспјешно , наслушали смо се, а богме и нагледали свега и свачега!
Прије неко вече, у кафићу покрај „Студењака“, претучена су од својих колега, „блокадера“, тројица студената, који су се, из Пионирског парка само залагали за нормалан наставак стдија, Павловић, Балаћ и Лалошевић… И то у правом нацистичком маниру из њемачких пивница тридесетих н године минулог вијека!
Они који су то урадили, не могу бити „наша деца“, или, тачније, то не могу бити моја ђеца!

Многи познати глумци, пјевачи, редитељи, пјесници, спортисти, неки, дабоме, из удворничких мотива, дали су бланко подршку тзв студентским протестима и захтјевим а“наше деце“, такорећи! Било би то, на неки начин схватљиво , да смо у првим деценијама минулог вијека, када је студентска популација, у образовању, па самим тим и знању, одскакала од осталог, махом неписменог становништва. Данас је то нека друга прича!
У тим данима кад још нијесу били огољени као изманипулисани блокадери, имали су разумијевање, па и подршку чак врха Државе. Зар нијесу сви њихови захтјеви, па и они немушти, били усвојени? Па и онај четврти, који је брже боље озакоњен – о повећању факултетских принадлежности за 20 одсто, укључујући и плате професора- организатора, од којих је сваки у том часу , захваљујући разним допунским додацима, имао бар два-три пута већу плату од Предсједника Републике!
Ту, наравно, не рачунам оне иностране вишегодишње синекуре агентима спавачима, који су минулих мјесеци дочекали „час буђења“!
Занимљиво је да је у тој изнуђеној законској пришипетљи, у име некакве фиктивне аутономије универзитета, у савјетима факултета смањен број „представника народа“ Није нам познато – за колико?

Мени и сад звоне у ушима пароле, које су се могле чути на почетку тзв „студенстске побуне“: „Па, то су наша дјеца, нормално је што смо их подржали! То је наша будућност“! Не дао Бог!
Оне се, ту и тамо могу чути и данас кад су многе заблуде у вези са том „побуном“ разбијене и кад је несумњива обојена револуција на издисају! Знајући отпочетка о чему се ради , ни једног тренутка нијесам био спреман да пружим подршку студдентима! Без обзира на њихове почетне бенигне и наизглед разложне захтјеве о “борби против корупције, демократизацији друштва, „попраци““ информисања и владавини институциј…“ о чему је слично мислила већина људи који су учествовали у оним почетним протестима, све до 15. априла.
Рекох већ да је то прихватио и актуелни врх државе. Сад ћемо, након сазнања да је то била вјешто смишљена увертира у разбијање државе, укључујући и могућност крвавог грађанског рата, морати у неким потезима – јово наново! Биће неопходне хитне законске интервенције, али друге врсте. Рецимо Лекс специјалис, кад је у питању одметнутог од државе тужилаштва и судства…
Моје године, нарочито новинарске, ми не дозвољавају да пружим подршку окупаторима Србије од 5. октобра, па до ових дана! Јер ово, чему смо свједоци, или у чему судјелујемо, јесте покушај наставка окупације, па до разбијања и нестанка државе!
Дакле, драги моји читаоци, никако нисам могао да пружим бланко подршку студентима који су стасали од министра образовања Гаше Кнежевића, па до ових дана. Најприје због пубертетских, „магарећих година“, које ми ни на који начин не импонују. А потом због „образовања“ и „просвјете“ који су нам диктирани из лондонског Тависток института, из кога нам је стигла текућа обојена револуција, па све до ових дана, који су нам прошли у покушају промјене српског идентитета!
Не може се рећи да у томе нијесу имали успјеха. Ријеч је о изгубљеним генерацијама., које су се „школовале“ у минулом невремену од 25 година! Видјели смо, недавно, у трик анкетама једне београске ТВ, да генерација „протестаната“ нема појма о томе ко је генијални српски сликар, Петар Лубарда, као ни ко је , такође генијални српски писац Милош Црњански!
Опростите, али такве особе, учесници потоње обојене револуције, не могу бити моја ђеца. И, не дао Бог да они могу бити „српска будућност“. За мене су то – изгубљене генерације које ни о чему српском немају појма!
Оно што заиста може да обесхрабри јесте – масовна поводљивост корисних идиота, односно корисних ајвана из студентске популације, за својим добро плаћеним професорима из иноземства, издајницима за паре, у њиховој намјери, да по диктату споља, судјелују у рушењу, не само актуелне власти, него уставног поретка, односно сопствене државе! Поготово што је међу њима било најмање плаћеника!
Написао сам у наслову једног текста на овом Порталу прије више мјесеци: „Уместо поноса, биће и превише стида“, након обојене револуције.
Изгледа да то вријеме долази. Али, слаба нам је то утјеха…
Најзад, шта би са покушајем повратка под власт народа отуђеног, или, боље речено, однаророђеног, а дбро подмазаног од страног фактора, судства и тужилаштва? Шта би са Лекс специјалисом, тим поводом?
Шта би са увођењем закона НВО, односно страним агентурама? Предсједник државе, рече недавно, ваљда у шали, да буи се САДС љутиле ако би смо то ми, по угледу на њих, увели (?!)
Да ли ико у земљи Србији о повратку параграфа о издаји земље у Кривични закон државе, које су, прије 20 година, избацили из Закона представници издајничке ДОСОВСКе власти?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: