Прекид манифестације Дани српске културе у Сплиту од стране групе од око 100 усташа није изолован инцидент, већ је у питању општа појава и феномен, то јест један од мноштва шовинистичких догађаја који су последица вишедеценијске антисрпске атмосфере. У Хрватској доминира жестока нетрпељивост према Србима и свему што је српско од доласка на власт проусташког режима Фрање Туђмана до данас. Наведени догађај у Сплиту није био нарушавање јавног реда и мира, како то срамно и лицемерно квалификује хрватска полиција. У питању је злочин из мржње који нису починили хулигани већ следбеници Анте Павелића и команданата Црне легије Јуре Францетића и Рафаела Бобана који су били одевени у црну одећу и имали фантомке на главама, каже за „Политику” председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
Како видите све учесталије нападе на Србе у Сплиту, Загребу, Ријеци и Вуковару са посебним освртом на деловање против српских културних манифестација у Хрватској?
Сплит је по ко зна који пут послао поруку да није град слободе, суживота и толеранције, већ град страха, мржње, насиља и искључивости. Иста оцена важи и за велики део Хрватске. За већину Хрвата Дани српске културе у Сплиту су провокација, српски дернек и четничко окупљање, а они који су прекинули поменуту манифестацију су патриоте и храбри момци. Иста ситуација је у низу других хрватских градова.
Шта је циљ све веће радикализације друштва уколико узмемо у обзир мали проценат преосталих Срба у Хрватској?
Отворене усташке снаге имају два циља. Први циљ се односи на потпуну рехабилитацију усташтва, НДХ и усташких симбола. Други циљ јесте да се пошаље јасна порука преосталим Србима у Хрватској да морају хитно да се иселе или да се асимилују, а Србима из Србије и Српске да не долазе и да се не враћају у Хрватску. Бивши заштитник грађана у Хрватској Лора Видовић у свом извјештају из 2018. године је рекла да су усташки симболи постали све видљивији, и да политичари и медији умањују злочине које је током Другог светског рата починио усташки режим. Она је тада истакла да се у Хрватској несметано штампају књиге, пишу и објављују чланци и интервјуи, одржавају трибине, снимају документарни филмови и емитују телевизијске емисије у којима се негира или умањује злочиначки карактер НДХ.
Како оцењујете однос међународне заједнице према све већим манифестацијама екстремизма у Хрватској?
Ситуација у Хрватској је сада још гора везано за рехабилитацију усташтва него пре седам година. Хрватска постаје све више фактор нестабилности у међународној заједници, јер крши три кључна начела модерних држава тј. владавину права, антифашизам и људска и мањинска права. Хрватско правосуђе не процесуира злочине из мржње, говор мржње и насиље према Србима. У Уставу формално пише да је Хрватска настала на антифашизму, а у пракси и кроз низ одлука законодавне, извршне и судске власти видимо да је њен стварни темељ усташтво и усташка идеологија. Србима се онемогућава слобода изражавања, окупљања, чувања свог националног и културног идентитета и низ других права.
Каква је порука послата присуством највиших хрватских званичника на концерту усташког певача Марка Перковића Томпсона? Да ли се ради о државном пројекту?
На концерту је било присутно доста познатих личности из јавног и политичког живота, као што су председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић, више хрватских министара, селектор фудбалске репрезентације Хрватске Златко Далић и многи други. Премијер Андреј Пленковић је дан уочи концерта дошао на загребачки Хиподром да би своју децу упознао са Томпсоном и да би од њега добили аутограм. Апсолутно је јасно да се ради о државном пројекту рехабилитације усташтва и систематском негирању геноцида који је почињен над српским народом у злогласној НДХ. Такође, присуство пола милиона Хрвата на концерту фашисте Томпсона у Загребу јесте највећи доказ да је Хрватска проусташка држава. Учесници концерта су масовно носили црне мајице и друга обележја на којима је налазили усташки симболи, називи усташких јединица и др. Сам Томпсон је на бину изашао у црној мајици са затворским бројем терористе Звонка Бушића.
Колико је забрињавајуће присуство великог броја младих на Томпсоновом концерту?
Велика већина присутних на концерту били су млади људи до 30 година којима је фашиста Томпсон главни идол, јер велича усташки покрет и слави прогон Срба у злочиначкој акцији „Олуја”. То, између осталог, потврђује истраживање које су 2020. године спровели Институт за друштвена истраживања у Загребу и хрватска невладина организација ГОНГ према којем више од две трећине или око 70 одсто ученика завршних средњих школа у Хрватској сматра да геноцидна НДХ није била фашистичка творевина.
Величање усташтва кроз Томпсонове песме постало је широко распрострањено и пожељно понашање у Хрватској?
Своје концерте Томпсон започиње са незваничном химном хрватских паравојних, војних и полицијских снага током грађанског рата у Хрватској. У питању је песма „Бојна Чавоглаве” која почиње са усташким поздравом „За дом спремни” и у којој се, између осталог, каже: „Чујте српски добровољци, бандо четници, стићи ће вас наша рука и у Србији!” Познати хрватски фудбалери, рукометаши и други спортисти, као и многи Хрвати, србомрсца и следбеника усташког покрета Марка Перковића Томпсона сматрају својим омиљеним певачем и доказаним патриотом. Трагична је чињеница да је за хрватске спортисте, као и за већину хрватског народа, домољубље или патриотизам изједначено са усташтвом.
Шта може Србија да учини?
Србија треба да покрене борбу за међународно признање геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, јер је то питање од националног значаја. Циљ јесте да што већи број држава потписница Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и планско уништење Срба од стране усташког режима признаје као геноцид.
Шта би били конкретни кораци?
Кључни предуслови да се покрене борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ су да Скупштина Србије усвоји Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, да се оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и да се 10. април прогласи за Дан сећања на геноцид над Србима у НДХ. Поред тога, Србија треба да уради свеобухватан извештај о рехабилизацији усташтва, говору мржње и насиљу према Србима у Хрватској. Извештај треба превести на више страних језика и послати на адресе низа међународних органзација, светских медија и већег броја држава.
Шта би били циљеви и задаци Меморијалног центра геноцида над Србима у НДХ?
Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ са седиштем у Београду треба да буде најзначајнија установа која ће неговати културу сећања и систематски се борити против негирања геноцида који је почињен над српским народом. Меморијални центар требало би да има шест посебних јединица (Музеј, Архив, Библиотека, Институт, Школа за образовање о геноциду и Управа за спомен обиљежја и страдале). У оквиру Меморијалног центра постојао би спомен-парк са централним спомеником и низом спомен-обележја и скулптура и „вечна ватра”. Грађани би имали могућност да свакодневно посете Меморијални центар.
Због чега предлажете да се управо 10. април прогласи Даном сећања на геноцид над Србима у НДХ и на који начин би га требало обележити?
Главни разлог јесте чињеница да је оснивањем НДХ 10. априла 1941. године започела реализација дуго припреманог Плана истребљења и уништења српског народа с циљем стварања етнички чисте Велике Хрватске без Срба. Сваког 10. априла читава Србија би требало да застане на две минуте. На звук сирена и црквених звона грађани би двоминутним ћутањем на улицама, радним местима и на другим локацијама, као и ученици у школама, одали почаст српским жртвама геноцида у НДХ. У основним и средњим школама на тај дан би се организовао посебан час, као и комеморативна академија, а радио ТВ станице би емитовале програме на тему геноцида. На овај начин Израел сваке године обиљежава Дан сећања на жртве Холокауста.
Какав је однос већине хрватских политичких странка према Србији? Како оцењујете политичку ситуацију у Хрватској, политику ХДЗ-а и најекстремнијег Домовинског покрета као и улогу српских странака? А како бисте окарактерисали политичко деловање председника Хрватске Зорана Милановића?
Већина хрватских странака води антисрпску политику. Залажу се да Србија призна тзв. великосрпску агресију и злочине и логоре подручју Хрватске, као и да плати ратну одштету. Оптужују Србију без икаквих доказа да кочи процес решевања судбине око 1740 несталих лица, да не враћа културно благо и архивску грађу. Такве ставове у већој и мањој мери заступа и председник Хрватске. Потпуно је јасно да се у Хрватској врши лицемерна замена теза. Бројне чињенице показују да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на српски народ у Хрватској, да је починио масовне и планске злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима, да је основао велики број логора где су мучени и убијани Срби, да већина са хрватског списка несталих су српске националности, да Хрватска одбија да ексхумира посмртне остатке Срба са више од 30 познатих гробних места и да отвори своје војне архиве. Такође, Хрватска одбија да се уради идентификација око 900 посмртних остатака несталих лица који се налазе у Заводу за судску медицину у Загребу.
Какав је положај Срба у Хрватској и које су перспективе опстанка?
Срби у Хрватској се налазе пред нестанком. То потврђује, између осталог, и опсежна студија Сање Клемпић Богади с Института за миграције и народности у Загребу под називом „Заједница заслужује будућност. Демографска слика и будућност Срба у Хрватској”. У студији се наводе главни узроци смањења броја Срба од почетка деведесетих година прошлог века до данас. То су рат, негативни природни прираштај, исељавање и етничка мимикрија и асимилација. Резултати последњег пописа становништва у Хрватској потврђују наставак огромног смањивања броја Срба. На попису 2011. године Срба у Хрватској било 4,36 одсто или 186.000 а на последњем попису 2021. године свега 3,2 одсто или 124.000. То јасно показује да је број Срба између два пописа смањен за чак једну трећину или 62.000. На попису становништва 1991. године Срба у Хрватској је било више од 700.000 ако су узму у обзир Срби који су се изјаснили као Југословени, или као регионално опредељени, или се уопште нису изјаснили из страха од проусташког режима Фрање Туђмана. Значајан разлог смањивања броја Срба јесте и етничка мимикрија и асимилација. У првом случају се скрива српски национални идентитет због страха од жигосања, у другом случају реч је о процесу који је уочљив посебно у градовима и местима у којима су Срби знатна мањина.
Како помоћи Србима?
Србија треба да пружи правну и финансијску помоћ борцима које прогони хрватско правосуђе и полиција, као и да пошаље јасну поруку Хрватској да је то неприхватљиво. Хрватска 21 годину отворено крши Анекс Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна стечена права”. У поменутом анексу прецизно стоји да свим грађанима и правним лицима морају бити призната, заштићена и враћена права коју су имали на дан 31. децембра 1990. у једној од држава наследница бивше СФРЈ, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавним. По међународном праву и по Уставу Хрватске Споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона јер је потврђен у Сабору Хрватске.
Шта то значи за Србе у Хрватској?
Споразум о сукцесији бивше СФРЈ потписале су тадашња Савезна Република Југославија, Хрватска, Словенија, Македонија и БиХ пре 24 године у Бечу тј. 29. јуна 2001. и садржи седам анекса. Ступио је на снагу три године касније тј. јуна 2004. године након потписа и последње земље сукцесора, Хрватске. За прогнане Србе, друге оштећене грађане и српске фирме најважнији је Анекс Г који се тиче заштите приватне имовине и стечених права. Влада у разговорима са Хрватском треба да инсистира на спровођењу Анекса Г. Поред тога, Влада треба да се обрати Комитету за људска права Уједињених нација и другим међународним организацијама са захтевом да Хрватска коначно почне да примјењује Анекс Г Бечког споразума о сукцесији. Стотине хиљада протераних Срба и других оштећених грађана, као и стотине српских фирми и других институција, не могу више од две деценије да судским путем остваре своја имовинска и стечена права у Хрватској.Антрфиле
Загреб води политику цементирања етничког чишћења
Видите ли могућност масовнијег повратка прогнаних Срба у Хрватску и враћање њихове отете имовине и шта је за то неопходно?
Не постоје било какви услови масовнијег повратка прогнаних Срба у Хрватску из низа разлога. Хрватска држава води политику цементирања етничког чишћења Срба од завршетка рата. Поред тога, константно се хапсе припадници ЈНА и крајишки борци с циљем да не долазе у своје крајеве и да одустану од борбе за очување својих имања и повратак отетих имовинских и стечених права. Други циљ хапшења припадника ЈНА и крајишких бораца и монтираних судских поступака јесте да се донесе што више лажних пресуда да би се на тај начин потврдио лажни мит о домовинском рату.
Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
