• Култура

Народ у паници олако постаје – руља

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Љубивоје Ршумовић

Многи се слажу да је у оклностима у којима живимо већ месецима, у такозваној „новој нормалности“ (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере… У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе.

Некада давно неко је рекао да је „прост народ мудрији, зато што је мудар само онолико колико му треба”! Ове године цела наша планета мудрује да докучи шта нас је ово снашло, ово названо „вирус корона ”, па презвано „ковид 19”, па „куга 21. века”, а све спаковано у страхотну реч „пандемија”. Надмудрујемо се, а она наплаћује наше мудровање стотинама хиљада мртвих, каже песник Љубивоје Ршумовић, одговарајући на наше питање како подноси тзв. нову нормалност.

– Тера нас да будемо добровољни ухапшеници, да робијамо и успут нешто као радимо, стварамо, да заборавимо да робијамо на правди бога, невини. Углавном невини. Утерује нам страх у кости, јер није још завршила свој злочиначки посао, а не знамо иза којег угла ће нас сачекати и доказнити, доказујући да јој нисмо дорасли. Не вреди народу да мудрује, али и не брани му нико да покуша да схвати шта се догађа – наглашава овај познати аутор и додаје:

– Шта смо ми, мислим на народ, него вода која не може да се одупре Земљиној тежи. Тих 70 одсто воде у нашем телу вуче нас низбрдо. Гледам на телевизији колону возила дугу стотинама километара, није кренула из Париза „узбрдо”, ка Северном полу, снегу и леду, него „низбрдо”, ка југу, ка топлоти, ка Прованси, ка спасоносном зеленилу. Код нас се расељена села поново насељавају, народ бежи из града, „доле”, у детињство, у бабин и дедин загрљај. Цене викендица око Београда вртоглаво расту. Народ последњим парама купује чистију воду, чистију земљу, чистији ваздух, здраве шуме и племените пејзаже.

„Као што Дунав-вода има Бељарицу, где може да се разлије кад надође, да не потопи Београд, тако и народи траже простор да се разлију, просторе са старим обичајима, са белим луком, и где је Сунце (читај: витамин Де) највернији гост. Ко има деду и бабу у планини – тај је богат, а не онај ко има доларе и евре у банци”, поручује у овим данима Ршумовић.

Према његовим речима, народ у паници олако постаје – руља:

– Пацови атавистички осете да брод има рупу, да ће потонути, и беже у руљи, скачу у воду, надајући се, нихилистички, да и море има рупу, кроз коју ће вода морска исцурити. Својим бекством дају знак капетану да учини нешто. Ако успе – спасао је и оне мудрије пацове и морнаре. Ако не успе – капетан ће, свакако, потонути са бродом. Осим ако се тај брод не зове Титаник!

Наш саговорник наглашава да је ова пандемија само још једна од рупа на цивилизацијском броду, који је више пута тонуо, а још чешће био пред потонућем, па је, захваљујући својству воде да помаже пловилима и пливачима, увек добијао нову шансу за опстанак.

– Мудри народ прича да више не верује никоме. Прича, да се не урекне. Наравно да ће поступити онако како мисли да је најбоље. Вероваће да је учинио све што је могао, па ће „доле” у земљу ићи задовољнији. Читуље су нам све пуније задовољних лица. Глумимо у хорор филму: глумци су – народ и ненарод. Режија – наднарод! Жанр: трагикомедија, са маскенбалом и гозбом на којој је главно јело „салата од ината”! Позитивци су позитивци, а негативци коронарно-васкуларни болесници – наводи Љубивоје Ршумовић.

Кад се уозбиљимо, додаје, схватићемо да је у борби против вируса корона најефикаснији лек лукова вода, којом су се „земанле” лечили стари Словени, кад су припитомили бели лук.

– Увек се у оваквим ситуацијама сетим речи свог оца Михаила, који је имао узречицу: „Није Један да народу суди. Правду има народ, а не људи!” Преведено на мој схоластички језик, језик човека школске, а не уличне мудрости, то значи: само сви људи знају све ствари. Зато је важно да Американци чују Кинезе, да Кинези чују Русе, да Руси чују Французе, да Французи чују Енглезе и да се договоре како да се боре против „куге 21. века”! А не да Немци „крше” правила Светске здравствене организације, изврше аутопсију једног пацијента, упокојеног од короне, и пронађу да је човек умро од бактерије, која му је згрушала крв у артеријама и венама. Дакле, бактерија је урадила нешто што ради и вирус корона. Здравствена организација прети да ће казнити Немце за прекршај. Да ли је ово новинарска патка или истина, ја не знам. Али, делује истинито, што значи могуће – каже Ршумовић.

Наглашава да је народ уплашен.

– Људи умиру, а на телевизији певају полуголе певачице и полузгодни певачи, треште таламбаси, вриште водитељке и давитељи, пардон – водитељи. Јављају да нико не може да скине са екрана скандалозне фарме и ријалити глупости. Глумци се снебивају, али признају да имају све мање посла. Њих бар пуштају да то кажу, а остали радни народ, који такође остаје без посла и без шанси да некако преживи ово затвореништво, теше шареним лажама – додаје наш саговорник.

– Народ је уплашен. Праве га лудим, терајући га да се радује вакцини, која не постоји, јер се још није искрчкала у лабораторијама. А и кад се искрчка, српски народ, тај „фактор ризика и нестабилности на западном Балкану”, неће је добити. Или хоће, кад се задовољи седам-осам милијарди другог народа на планети. И ја сам уплашен. Више за своје племе него за себе. А у страху су велике очи, па сам можда понешто и преувеличао. Али, морао сам. У самообмани и самоодбрани –  каже на крају Љубивоје Ршумовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: