Намјера је намјерила била на војводу Ђукановић Мила

Пише: Горан Даниловић

Није да нијесмо навикли и није нам због нас него због њих, наших рођака и комшија који мисле да је јуначки прећутати и сладити се јер су нам га „Хрвати“ рекли у брк!?
Редом; та група и оне сличне што се залијећу на дјецу фолклораше из Србије, на ћириличне табле, на дане српске културе, на аутомобилске таблице, просто није вриједна пажње – то су углавном кукавице и полусвијет, фашистичко-усташко смеће које се курчи по региону вјерујући да су им идеолошки преци били јунаци, а не нацистичка олош.
Само у Црној Гори они су заштићена врста и имају своје подгрупе које у властитој небитности с времена на вријеме глуме „домобране“ и умјесто отворениг атака на Србе кидишу и арлаучу на четнике и њихове мајке.
Све је то, међутим, фолклор немоћи и неиживљености појединаца који од школе и образовања имају само фрустрацију.
Е, сад, има мало збуњивања и пенетрације у погрешну рупу између чувара „Секулиног црногорства“ и чувара усташке традиције – никако да се договоре ко је четник и ко коме шта треба да опосли или опрости. Наравно, вила кличе и тражи опрост, а Дубровник одговара отвореног шлица.
Тако се опет потврђује она давнашња; ко неће брата за брата, даће му браћа из гаћа.
Вјерујем да ће наш Фудбалски савез одговорити једним протестом и писмом фудбалској Европи – Дејо се својевремено био мајстор за пургере, па га не треба држати него пустити да се залети.
Ипак, најгора врста су поједини власници кафића и наркића који су пред утакмицу отворили врата свог угоститељског дома и додали звучнике да се црнокошуљаши распрде већ на улазу у „храм фудбала“. Полиција их је чувала, допратила и испратила, мада не знам ко им је био пријетња?
Очекујемо од градоначелника Цетиња да разјасни са коцкастима да нису Срби и четници кидисали на Дубровник, него господар Мило који је у једном тренутку необуздане младости хтио да поврати Зетску Бановину и прида јој Дубровник .
Намјера је намјерила била на војводу Ђукановић Мила. Наравно, војводу у смислу Неретве, чију је воду наводио на нашу државну границу.
И тако, синоћ су нам усташоиди одржали час, а на нама је да се распоредимо и примимо дарове како ваља. Нећемо се свађати – нас Србе су поубијали посесивним повицима, па остали преживјели нека подијеле остатак по заслугаа и афинитетима.
А Ибрахимовићу свака част.
Он је јуче, онако неутрално, „привео“ на разговор руског амбасадора и рекао му да неће толерисати мијешање у унутрашње ствари Црне Горе!
Па, поштено. И тако смо назидани до врха, а наш министар Вањских послова то најбоље осјећа. Зато, немојте још и ви брате Александре!
И унутрашња политика и унутрашњи органи су нам преоптерећени у овом процесу придруживања – трпа ко стиже.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: