Највећи: Стигле су дакле, и бројке – Данас пише 16 (ВИДЕО)

Пише: Владан Јекнић

Постоје тако у спорту епски, дубоко детерминишући моменти, које је просто немогуће игнорисати или умањити, или не видјети њихов значај. Овогодишње финале Вимблдона је један од таквих, а тако јесте јер је у њему – у несвакидашњем мечу, ни изблиза толико лијепом колико драматичном – крунисан највећи тенисер свих времена.
Највећи.
Од данас.
Беспрекорна игра и двије меч лопте стравичног противника, великана, који је у 38-ој години имао прилику да зацементира епитет који му се већ годинама приписује.
И славили би га (скоро) сви, цио свијет.
Ма, бајка модерног доба.
Али не.
Јер је преко пута себе имао НАЈВЕЋЕГ.
Планину већу од жеље милиона, краљевске породице, енглеске публике и већ много година исписане „судбине“.
Преко пута себе имао је правог Највећег.
Од чувене, тачније, већ легендарне 2011. знали смо да је најбољи. Ниво игре, комплетност, психологија, менталитет побједника били су на сасвим новом нивоу, до тад невиђеном. Али, недостајале су бројке.
Стизале су, и стизале, годинама. Упркос кризи, упркос слави, упркос новцу, упркос стравичним напорима и (вјеровали или не) још стравичнијим незамисливим одрицањима.

Није лако имати цирка 200 000 000 на банци а сваки дан с фанатичном посвећеношћу и даље тренирати. Није лако пасти с врха на дно, суочити се с океаном злурадости, и опет наћи снагу и мотивацију да се попнеш на врх. То раздваја највећег од осталих.
Стигле су дакле, и бројке.
Данас пише 16.
Гренд слемова у синглу.
У спорту у којем немаш саиграча да те покрије кад не иде. Ни своје људе да надјачају навијање за противника и жељу такве публике да те у тим тренуцима нема. У спорту у којем си готово увијек, као „источњак“, Балканац, Србин, дијете бомбардоване земље – народа чије је име упркос стравичној историји и неописивим страдањима, данас, нажалост и неправедно, синоним за рат и кривицу – увијек на гостујућем терену.
Све сам.
И неко ће рећи, 16 још увијек није 18, или 20. Али више не мора ни да буде, сигуран сам (а биће, ако Бог да и здравље јуначко!). Јер, ера у којој Новак сурово и велелепно доминира је атомска у поређењу са свим осталим ерама „бијелог спорта“. Он је своје трофеје узео у „прајму“ Федерера и Надала, па и Мареја, Дел Потра, и осталих. Ни један није узео прије. Федерер јесте, и прије њега, и прије Надала.