Највећи пад америчких акција у последњих 50 година

У последњих шест месеци, референтни С&П 500 индекс је пао за 20,6%, док су остали главни амерички индекси такође нагло пали.

Акције у Великој Британији, континенталној Европи и Азији такође су претрпеле велике губитке.

Све се дешава у тренутку када централне банке широм света покушавају да обуздају растуће трошкове живота, уз скокове цена основних добара попут хране и горива.

Неки економисти очекују да ће САД, која је највећа свјетска економија, ући у рецесију већ ове године јер каматне стопе и даље расту.

„Ако Федералне резерве САД наставе да повећавају стопе, тржиште акција ће реаговати прилично негативно“, рекао је за ББЦ Дан Ванг, главни економиста Ханг Сенг банке у Кини.

Шејн Оливер из компаније АМП Капитал сматра да ће „акције вероватно имати наставак краткорочне волатилности пошто централне банке настављају да пооштравају мере у борби против високе инфлације, рат у Украјини се наставља и страхови од рецесије остају високи“.

Други велики амерички берзански индекс, Доу Џонс, пао је за више од 15 одсто у првој половини ове године, што је највећи пад од 1962. године. Истовремено, технолошки фокусиран Насдак компосит изгубио је скоро 30%, што је највећи пад у процентима у првој половини године.

Главни берзански индекси ван САД такође су нагло пали ове године.

Британски ФТСЕ 250 је пао за више од 20%, док је европски индекс Стокс 600 пао за скоро 17%, а МСЦИ индекс азијско-пацифичких тржишта пао је за више од 18%.

Раније ове недеље, шефови три највеће светске централне банке упозорили су да је окончана ера умерене инфлације и ниских каматних стопа.

На годишњем састанку у Португалу, челници Федералних резерви САД, Европске централне банке и Банке Енглеске рекли су да се морају брзо предузети мере како би се спречило да раст цена измакне контроли.

Међутим, они су такође упозорили да мере за обуздавање инфлационог шока изазваног ратом и пандемијом у Украјини могу имати значајан негативан утицај на глобални раст.

„Постоји ли ризик да бисмо отишли ​​предалеко? Ризик свакако постоји, али не бих се сложио да је то највећи ризик за економију“, рекао је предсједник Фед-а Џером Пауел.

„Већа грешка коју бисмо направили, хајде да то тако кажемо, била би да не успемо да повратимо стабилност цена“, додао је он.

Прошлог месеца, Фед је најавио своје највеће повећање стопе у скоро 30 година док је појачао своју борбу да обузда растуће потрошачке цене.

Банка Енглеске је такође подигла своју кључну каматну стопу на највиши ниво у последњих 13 година, са 1% на 1,25%.

Извор: Курир

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: