Најстарији сачуван српски буквар – Буквар из манастира Савина
буквар
Пише: Милош Станић
Већини је познато да је први буквар саставио Вук Караџић али нису у праву. Шта ако вам кажем да постоји српски буквар који је много старији? Овај буквар је штампан 1592. године, тачно 235 година пре Вука Караџића.
Мало је познато да су историчари пронашли записе да је први познати српски буквар штампан 1592. године у Венецији у штампарији Ђулијана Рампацотија. Овај посао је обављен трудом дечанског монаха Саве баш у време спаљивања моштију Светог Саве и устанка у Херцеговини против Турака.
Први буквар се састојао од свега два до четири листа. Мађутим, најстарији примерак правог буквара је чуван вековима у манастиру Савина код Херцег Новог све док га није приметио историчар др. Горан Ж. Комар и указао на његову важност. Књига је штампана у Русији 1694. Постојање ове књиге доказ је настојања о културном и просветном уздизању народа у оквиру наше православне цркве.
Удружење ”Ћирилица” из Требиња је урадило сјајну ствар. Они су 2016. године уз благослов архиепископа Амфилохија Радовића урадили репринт ове књиге у тиражу од само 1000 примерака. Морам рећи да људи из Републике Српске из године у годину доказују да су права српска Спарта. Невероватно звучи али ова књига није доступна у Београду и овом приликом желим да се захвалим господину Илији Руњевцу који ми је поклонио примерак ове књиге и донео ми је из Требиња.
Савински буквар има 41. страницу и преко 400 слика. Интересантно је да се у предговору каже да ова књига служи подучавању не само дечака и мушкараца како је то било уобичајно у то време, већ и девојчица и жена. Затим на самом почетку ту је гравура Исуса окруженог ученицима који му доносе папирусе на којима стоје имена разних научних дисциплина – теологија, филозофија, реторика, астрономија, граматика и геометрија. Ово јасно указује на благослов цркве на свакога ко изучава науке. Познато је рецимо да је Петар Петровић Његош је учио управо из овог буквара.
Данас се на манастире погрешно гледа као на искључиво верске објекте, иако многе чињенице говоре у прилог томе да су манастири православне цркве вековима била врста цивилне управе, сеоске задруге, болнице, библиотеке, ризнице и школе. Истина је потпуно супротна од популарног мишљења да је црква била непријатељ науке. Тезу о цркви као непријатељу науке су кроз образовни систем пласирали комунисти након 2. св. рата како би умањили значај цркве.
У Савинском буквару свако слово има своју страну и прво је приказано илустрацијом човека. Затим су ту примери различитих начина штампе и рукописања тог слова. На крају је то слово написано латинским и грчким словима. У средњем делу стране затим су дате слике појмова које почињу на то слово и на крају се налази десет стихова који садрже слово и наравно молитва који садржи то слово. Јако је слично модерном буквару.
Буквар који се налази у манастиру Савина а чији репринт је овде урађен је издање које је штампано у Русији. Његов творац је Карион Стомин, монах московског Чудовог манастира. Карион је био чувен научник свога времена, писац, преводилац, предавао је грчки и латински језик. Он је био и дворски песник и учитељ царске породице укључујући младог Петра Великог.
Саставио је руски ”Буквар у сликама”, књигу коју је руком радио неколико година и која је била богато украшена сликама са позлатом и бојама. Први примерак те књиге поклонио је мајци Петра Великога, царици Наталији Кириловној.
Касније је почиње рад на Буквару али због великог броја илустрација посао је текао споро. Имао је генијалну идеју за то време, а то је да се путем слика животиња, биљака и предмета олакша учење слова. За израду великог броја гравура ангажовао је најпознатијег гравера тога времена Леонтија Бунина. Књига је 1692. године штампана у 106. примерака од којих данас постоји сачувано само око 20 комада, од којих и један примерак у манастиру Савина.
Овај буквар је сведок великог утицаја царске Русије на образовање и очување нашег идентитета у једном историјски пресудном тренутку. Да је којим случајем остао овај буквар, данас би без већих проблема могли да читамо старе Руске, Румунске и Бугарске књиге. Вукове реформе су нас одаљиле од старословенског језика, али са друге стране смо добили савршено писмо састављено око крилатице ”пиши као што говориш”.
Овако важан примерак наше културе би требао бити доступан у Србији. Лепо би било адаптирати ову књигу са старословенског на српски, освежити илустрације у фотошопу, штампати у колору у већем броју примерака и учинити га доступним у Србији. Рецимо могао би бити један од уџбеника веронауке за основну школу.
Извор: Животне приче и монаси Шаолина
Прочитајте ЈОШ:
ИН4С поклања читаоцима: Јустин Ћелијски – Светосавље као философија живота
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Prevesti „srpski“ bukvar sa staroslovenskom na srpski? Genijalno. Ja sam mislio da je srpski jezik najstariji na svijetu
Толико о твом знању…
A da je ovaj bukvar kojim slucajem u Ameriku, odmah bi se organizovala turisticka putovanj za Njujork ili tamo gdje bi se nalazio,i pricale price samo takve kako Amerika stiti nasu kulturu,a tur operatori zaradjivali pare,tako bi bilo,ovako Savina a dje je to…?Velika vecina i u Crnoj Gori ne zna za Savinu,vjerovatno da znaju za Porto Monterngro i koju kockarnicu ako je ima u Novi ili na Toploj.
Молим Вас објавите контакт уколико постоји могућност да се наручи репринт ове књиге
…ovo je ruski bukvar monaha alekseja savina iz irkutska…
Nekad stvarno se upetljam u te vaše misli i iluzije čisto radi toga da ljudski razumem i shvatim i naravno to je sizifov posao. Jednostavno to dijagnoza. Ime Srpsko u raznim formama u hiljadama dokumenata je zapisano eto već egzaktno 1500 godina počevši od Franaka preko Romejaca Vatikana Španaca Rusa Nemaca Madjara itd kao skoro kod nijednog naroda u okruženju osim Grka i Madjara evetalno. U tom prefiksu Srpski prostor izmedju Neretve i Drima zauzima pijedestal pominjanja prefiksa Srpski. Naučno istorigrafski vrlo vrlo prosta stvar tako što bi jedan Srpski i Jugoslovenski autor iz Novog Sada rekao džaba vam novci moji sinovci u ovom slučaju novci džaba vam svi pokušaju ćutanja lažiranja flasifikovanja terorisanja istina na kraju uvek pobedi.
DA@ tvoji svecenici su imali svoje latinske, ali jedan dugi period i slovenske cirilicne knjige iz kojih su ucili i nikada se pravoslavci nijesu mjesali u to kakve su to i cije knjige. A za tvoju informaciju podsjeticu te da su na teritorijama sadasnje Crne Gore i sire vazda pa sve do komunisticke diktature 1945 zivjeli Srbi koji su govorili srpskim jezikom i dicili se svojpm slavnom srpskom istorijom. A sto je spletom istorijskih okolnosti na jednom djelu srpskih teritorija formirana Crna Gora na drugim Srbija a na ostalima kao u sadasnjoj hercegovini nije formirana srpska drzava na to su uticali mnogi isrorijski ekonomski politicki i medjunarodni faktori. A sto se Crne Gore tice da je ona vazda bila od svoga formiranja srpska zemlja, za ovo postoje hiljade i hiljade sacuvanih originalnih dokumenata, cak i iz vremena kada Crna Gora pod tim imenom nije ni postojala. Zapravo nijesi bio jasan sta si zelio postici i dokazati svojim komentarom pa je tesko replicirati ti ili eventualno te negirati. U svakom slucaju nije na odmet cuti razlicita misljenja pa i sadasnjih rimokatolika.
затирање и немар око наших историјиских докумената и осталих артефеката је део окупаторког плана који наша елита ради досто добро.
Није случајно да се у школе гурају карлеуша, цеца и екв, а избацују Десанка и Десница. По истом принципу у нашим школама се учи о енглеској магна карти од на једном листу, али Законоправило Св Саве из истог периода које се састоји од пар стотина страна нико ни не зна да постоје. Да не помињем српске списе са Синаја 3/4 век. Душанов Законик би требао да буде основ нашег права, а не латинско право.
Огроман број наших докумената је расут по свету и ниједну институцију на челу са државом није брига да их откупи. За то време латинки зомбији а ла дану само штанцују лажи, не толико да их данас неко прихвати, него да нека следећа генерација то „открије“ и прихавти као истину.
Решење је да сви СРби треба да уплаћују по 1е/мес у неки фонд српске баштине и да се од тих пара крене у враћање наше културне баштине расуте по свету. То је најефтинији начин да спасемо себе и потомке
Да ли је икада ико размишљао о томе да се у школи учи тај старо Српски или старо Словенски као засебан предмет или у саставу Српског језика!
наша „елита“ не, али народ, онај освешћени део који актуелну бечко-берлинску историјску школу сматра сплетом плански наметнутих лажи
ту су проблем западњаци, окупатори наше свести, територије и имовине, који захваљујући наметнутим заблудама, лажима и будалаштинама држе нас послушне, лаке за израбљивање
Још један доказ нашег срамотног незнања…
Легендо тада није ни постојала под именом Црна Гора тако да коментар управо стоји на мјесту стим што си замјенио тезе, када кажемо НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ то се односи и на овај буквар
Ovo je najstariji slovenski ili ruski bukvar. Knjiga je objavljena još 2016. Bila je nerazumljiva običnom svijetu, jer je običan svijet govorio naškijem ili slovinskijem jezikom. Uglavnom su iz njega učili budući svećenici, tako da je Vuk imao razloga da izmisli azbuku koja odgovara jeziku narodnom. Sa žalom koji nosite na duši zbog toga što ne pričamo ili čitamo tim jezikom, otvarati stare rasprave koje je Vuk imao sa Lukijanom Mušickim i pokušavate ih transponovati na današnju političku situaciju u Crnoj Gori. Čitajući in4S, nema šanse da uhvatite osnovnu poruku glasila u promovisanju srpske kulture. Nekad je ona srpska, nekad ruska, nekad slovenska, nekad grčka, a nikad crnogorska. Dalje nekad je pravoslavna, nekad svetosavska, nekad grkokatolička, a nekad rimokatolička. Prosto nemate svoju ideju vodilju za narod na koji želite uticati u CG.