ИН4С

ИН4С портал

Најпознатије пљачке музеја у историји

1 min read

Војници патролирају испред Музеј Лувр (Фото: Бета/(АП Пхото/Емма Да Силва))

У недјељу ујутро, група пљачкаша је наводно украла девет комада накита из Наполеонове колекције у Лувру, користећи корпу за подизање како би приступили музеју.

Ова смјела пљачка у најпосјећенијем музеју на свијету догодила се док су туристи били у Галерији Аполон, гдје је изложен дио француских краљевских драгуља.

Крађа, која се десила око пола сата након отварања музеја, док су посјетиоци већ били унутра, спада међу најзвучније музејске пљачке у новијој историји, а догодила се у тренутку када запослени упозоравају да гужве и недостатак особља све више угрожавају безбједност најпознатијег музеја у Француској, пише Еуронеwс.

Лувр има дугу историју крађа и покушаја пљачки. Заправо, једна од најпознатијих музејских крађа у историји догодила се управо тамо 1911. године, када је сада легендарна „Мона Лиза“ нестала из свог рама.

Ово су неке од најпознатијих крађа умјетнина које су се догодиле кроз историју.

„Мона Лиза“ Леонарда да Винчија, Музеј Лувр, 1911.

Леонардова Мона Лиза је несумњиво једно од најпознатијих умјетничких дјела на свијету и данас представља најпосјећенију атракцију у Лувру.

Slika Mona Lize u LuvruСлика Мона Лизе у Лувру (Фото: Бета/ (АП Пхото/Јулиа Демарее Никхинсон, филе))

Међутим, прије крађе није била широко позната ван умјетничких кругова. Године 1911, Вићенцо Перуђа, бивши запослени музеја, сакрио се унутар зграде и изнио слику испод капута.

Након што је Лувр објавио да је слика украдена, новине широм свијета пренијеле су вијест о несталом ремек-дјелу.

Слика је пронађена двије године касније у Фиренци, након што је Перуђа покушао да је прода – епизода која је помогла да Да Винчијев портрет постане најпознатије умјетничко дјело на свијету.

„Јакоб де Гејн ИИИ“ Рембранта, Галерија Дулвич, 1966, 1973, 1981. и 1983.

У једном од најнеобичнијих случајева крађе умјетнина, Рембрантово дјело Јакоб де Гејн ИИИ постало је једно од најчешће крадених слика у савременој историји, према Гинисовој књизи рекорда, и добило је надимак „понеси Рембранта“ (енгл. такеаwаy Рембрандт).

 (Фото: Пиxабаy)

Први пут је украдена из Галерије Дулвич у Лондону 1966. године, заједно са још два умјетничка дјела, а затим поново 1973, 1981. и 1983. године. Портрет је сваки пут био пронађен и враћен, и данас се налази у сталној поставци музеја.

Ипак, највише пута украдено умјетничко дјело у историји је Гентски олтар, познат и као Обожавање мистичног јагњета, аутора Јана ван Ајка. Пријављено је да је украден чак седам пута – опљачкан од стране Наполеонових трупа 1794. године, као и од стране нациста током Другог свјетског рата.

<

Пљачка музеја Изабеле Стјуарт Гарднер, Бостон, 1990.

Ова пљачка се често назива највећом крађом умјетнина у историји САД, а и 35 година касније, крађа 13 умјетничких дјела из Музеја Изабеле Стјуарт Гарднер у Бостону остаје неријешена.

У раним јутарњим сатима 18. марта 1990. године, двојица мушкараца прерушена у бостонске полицајце ушла су у музеј под изговором да одговарају на позив.

Савладали су двојицу чувара, везали их љепљивом траком и више од сат времена износили умјетничка дјела – укупно 13, укључујући ремек-дјела Рембранта, Вермера, Дега и Манета.

Вермерово дјело Концерт, једно од највреднијих украдених умјетничких дјела, процијењено је на чак пола милијарде долара, према америчким властима.

Нека од дјела, укључујући Рембрантову Олују на Галилејском језеру, била су исјечена из својих рамова. Ти празни рамови и данас висе на зидовима музеја.

Пљачке музеја Ван Гога, Амстердам, 1991. и 2002. године

Два платна су украдена 2002. године из Музеја Ван Гога у Амстердаму, када су лопови помоћу мердевина и чекића провалили у зграду.

Слике је касније пронашла италијанска полиција и вратила их из руку напуљске мафије. Након што су биле нестале 14 година, пронађене су и враћене музеју 2016. године.

Музеј Ван Гога био је мета пљачке и неколико година раније, 1991. године, када је украдено 20 слика процијењене вриједности више од 400 милиона еура, укључујући и чувену слику Људи који једу кромпир.

Пронађене су убрзо након тога у напуштеном аутомобилу недалеко од музеја.

Накит из 18. вијека, Зелени трезор у Дрездену, 2019.

Године 2019. лопови су разбили витрине у Зеленом трезору у Дрездену, једном од најстаријих музеја на свијету, и однијели краљевски накит опточен дијамантима, вриједан стотине милиона еура.

Званичници су саопштили да су украдена три „непроцјењива“ комплета накита из 18. вијека, која би било немогуће продати на отвореном тржишту.

Дио украденог накита касније је пронађен. Петорица мушкараца су осуђена, док је шести ослобођен оптужби.




Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *