ИН4С

ИН4С портал

Награде Меморијала Надежде Петровић

1 min read
Завршни програм 30. Меморијала Надежде Петровић одржан је на крају прошле седмице у сасвим уском кругу позваних и проглашењем добитника награда

фото: УГ „Надежда Петровић”

Завршни програм 30. Меморијала Надежде Петровић одржан је на крају прошле седмице у сасвим уском кругу позваних и проглашењем добитника награда у чачанској Галерији названој по завичајној, првој српској модерној сликарки. Добрим вестима обрадовани су Младен Миљановић из Бањалуке и Владимир Перић Талент из Београда чијим је радовима припала победничка слава.

Новинарима и неколицини обратили су се Бранко Ћаловић, директор Уметничке галерије „Надежда Петровић” (УГНП) и селекторка 30. Меморијала проф. др Сарита Вујковић, директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бањалуке (МСУРС).

Ћаловић је нагласио велики значај меморијала као једног од најзначајнијих репрезената текуће уметничке праксе у региону и несумњиво најобимнији меморијал у шездесетогодишњој историји галерије. Проф. др Сарита Вујковић је истакла изузетну сарадњу и напоре УГНП и МСУРС, које су уметници и организатори уложили како би целовитост овог меморијала као и уметничко-кустоска идеја под слоганом „На југ, на југ! Идемо на југ!” у потпуности били остварени.

У представљању каталога овогодишњег меморијала беседили су уредница публикације Мирјана Рацковић, кустос координатор 30. изложбе, и Немања Мићевић, аутор визуелног идентитета и дизајнер каталога. Мирјана Рацковић је нагласила незахвалну улогу уредника сваке публикације, а поготово оне која обухвата више аутора.

‒ Ускладити потребе тако обимног меморијала са захтевима аутора, њиховим богатим биографијама и све то ставити у један исти ниво је изузетно захтеван посао. Креативности и личних, уредничких рефлексија, неминовно је да мора бити а баш у томе леже највеће тешкоће – казала је она.

Немања Мићевић је исходиште пронашао у „чудовишту” од фикуса, највећој биљци ове врсте на Балкану која расте у просторима чачанског Дома културе. Његова „интелигенција” и настојање да буја, да расте и да се одржи пркосећи законима флоре, Мићевићу је дало потребне иницијалне моменте да тежњу ка југу, као природном станишту медитеранске биљке, увеже у каталог изложбе која носи наслов „На југ, на југ! Идемо на југ!”

Свечано су додељене награде 30. меморијала. Стручни жири (председник Мирослав Карић, кустос Музеја савремене уметности у Београду, Милица Тодоровић, уметничка директорка Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, и Драгана Божовић, кустоскиња и музејски саветник у УГ „Надежда Петровић”) су награду меморијала доделили Младену Миљановићу, уметнику из Бањалуке, за видео-рад „Звуци родног краја”. У образложењу жирија се, између осталог, наводи: „Рад доноси горкохуморну студију о сложености друштвено-политичке стварности Босне и Херцеговине, земље која је некад била синоним за мултиетнички, културни и конфесионални суживот али и један од најсуровијих ратова у савременој историји.”

Награда чачанске галерије додељена је Владимиру Перићу Талeнту из Београда који је био заступљен радом „Карантин за птице”. Објекат је постављен у Градском парку и поклоњен граду Чачку на трајно коришћење.

Жири у образложењу износи: „Перић у новом раду, лоцираном у амбијенту Градског парка у Чачку, наставља са даљим развијањем исте идеје, али овог пута је значајно одређујући новонасталим околностима глобалне здравствене кризе.”

У завршетку свечаности потписан је и, за обе куће, веома значајан споразум о сарадњи између УГ „Надежда Петровић” и Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бањалуке. Ту се наводи да ће обе установе радити на заштити и представљању културног наслеђа као и сарадњи на реализацији појединачних и заједничких програма који ће бити прецизно одређени програмом за сваку појединачну активност те врсте.

Најављено стручно вођење селекторке 30. меморијала, проф. др Сарите Вујковић отказано је због епидемиолошких неприлика.

Прочитајте ЈОШ:

На Калемегдан се враћа скулптура „Слијепи гуслар“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *