Горици Поповић уручена је данас награда „Жанка Стокић“ на свечаности у Народном позоришту. Поповић је лауреат признања које носи име славне српске глумице Жанке Стокић, а које већ 17 година заједнички додељују Народно позориште, Компанија Вечерње новости и Град Пожаревац.
О награди је овог пута одлучивао жири у којем су били глумице Радмила Живковић и Наташа Нинковић, директорка Народног позоришта Ивана Вујић, писац Горан Петровић и Милорад Вучелић главни уредник Новости.
Горица Поповић је заједно са својим пријатељима, колегама и поштоваоцима који су били у публици прославила вриједну награду интерпретацијом баладе „Мој пријатељ је умро“ коју је написао Арсен Дедић, монологом из дјела Верице Урошевић и ауторским сонгом из монодраме „Госпођа Милихброт“.
Она је захвалила жирију и свима који су дошли да је подрже у, како је рекла, изразито радосном моменту.
„Захваљујем се и публици која ме трпи свих ових година“, казала је Поповић у шали и нагласила да је тешко са најстарије позоришне сцене у Србији рећи нешто ново у моменту када емоције чине своје.
„Стварно сам захвална и радосна. Захваљујући својим габаритима нећу полетјети. Знам да ме и Жанка чује сада и посебно ми је драго што сам у прилици да пролазим поред мјеста у великом градишту гдје је некада била њена кућа прије него што је срушена“, казала је Поповић.
Поменула је и да је њен деда ујак Аца Цветковићи, глумац, који је био члан Народног позоришта, стријељан послије ослобођења Београда у Другом свјетском рату.
„Тада су Жанки одузета грађанска права, а заједно су играли за вријеме окупације због чега им је суђено. Мом деди се не зна гроб, па је ово прилика да се сјетим њега и његова несреће“, казала је Поповић и потом позвала све да погледају њен ауторски рад „Милосрдни анђео“, настао за вријеме НАТО интервенције, а који у форми сонга говори о људској немогућности да се препусти добру, части, љубави.
„А тога би било да се гласови глумаца, писаца, сликара… умјетника генерално више слушају и постану врховни закон“, казала је Поповић.
Ивана Вујић казала је да је бескрајно поносна што српско глумиште има величанствене диве.
„Овдје су данас присутне Светлана Бојковић, Јелисавета Сека – Сабљић, Радмила Живковић, Горица Поповић…Звијезде каквих је мало у Париској опери, а тако пуно у српском позоришту“, казала је Вујић.
У име жирија глумица Радмила Живковић је изразила задовољство што је њена колегиница са класе ушла у ред лауреата награде „Жанка Стокић“
„Желим свим нашим колегиницама да добију ту величанствену награду. То признање свако носи у срцу и души. Таква награда је доказ да нисте узалудно постојали у нашој професији. Горица је у пуној снази и желим јој да и у наредних педесет година буде врхунака глумица као што је то био случај у пола вијека њене досадашње каријере“, казала је Живковић.
О Горици Поповић су говориле њене колеге Светозар Цветковић, Тамара Драгићевић и Јелица Сретеновић.
Драгичевић је казала да Горица Поповић већ данима слави ову награду са својим колегама и пријатељима, тако што игра представу свако друго вече и слави живот након завршетка сваке од тих представа.
„Она воли умјетност и животиње и има животну радост. Због тога и прави све те дивне улоге које сви обожавамо“, казала је Драгичевић.
Светозар Цветковић је у част своје колегинице отпевао пјесму „Смиле“ Нет Кинг Кола и казао да је она велика дивна тајна, а Јелица Сретеновић да је сан сваке српске глумице да добије награду „Жанка Стокић“ која је симбол професије.
Међу окупљенима у Народном позоришту били су глумица Аница Добра, редитељ Горан Марковић, пјевачица и музички уредник Радио Београда Биља Крстић, композитор Зоран Симјановић.
Прочитајте још:
Царско село – некад симбол империје, а данас препорода модерне Русије
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
