• Издвојено

Нафтни цунами: Како ће се сукоб на Блиском истоку одразити на цене енергената у Европи и у Србији

6 дана ‎ ИН4С

Илустрација

Напад САД и Израела на Иран довео је до поремећаја на тржишту нафте и гаса, посебно у тренутку када је Иранска национална гарда блокирала Ормуски мореуз. Цене нафте су јуче забележиле највећи раст за последње четири године, од око 10 одсто и сада се за барел уместо 72 плаћа, 80 долара. Аналитичари најављују да би наставак и ескалација сукоба могли да подигну цене нафте и изнад 100 долара, а најцрњи сценарио указује да би она могла достићи и 300 долара.

Уредница сајта „Енергија Балкана“ Јелица Путниковић је изјавила у емисији „Јутро на РТ“ да је у току нова нафтна, али и гасна криза. Она је указала да би највећи проблем био, ако би се сукоб проширио, и ако би се обуставио и промет кроз Суецки канал, јер би тада стао промет свега што иде са истока на запад и обрнуто.

„Много је тих непознаница, које све оне који планирају пословање тера да унапред купе енергенте. На цену нафте и гаса, утиче и то што су осигуравајуће куће повећале премије за осигурање и што је изнајмљивање танкера поскупело. Много је тих околности које утичу на цену“, рекла је Путниковић.

Она је рекла да ипак не верује да би цена могла да стигне до 300 долара и објаснила да некима одговара да прецењују са проценама и да надувају цене да би могли да зараде. Путниковићева је истакла да би најопаснији био „рат на терену“, односно копнени напад на Иран, јер би то већ значило да је до краја угрожено снабдевање и самог Ирана из земаља које су на самом Ормуском мореузу, али и које су у Персијском заливу и које не би уопште могле да извозе нафту или гас.

„Катар је обуставио производњу ЛНГ, због напада и уколико би се такви напади на инфраструктуру наставили то би било опасно, јер би онда, чак и када се окончају сукоби, било потребно време да се то поправи и да почне да функционише нормално“, објаснила је Јелица Путниковић.

Она је рекла да за Ормуски мореуз не постоји алтернатива, а да кроз њега пролази нафта која чини петину глобалне потрошње. Додала је да Ирак и Саудијска Арабија имају и излаз на Медитеран, тако да могу привремено да премосте те недостатке, али да су количине ограничене и да је зато важно колико ће дуго трајати ова криза.

„Азијски увозници који добијају четвртину гаса из Катара већ траже алтернативе, јер је Катар обуставио производњу и неће слати танкере. Катар иначе са 12 до 14 одсто гаса снабдева Европу, а биће угрожене и Кина и Индија, јер су куповале и нафту и гас из тог региона. Све то ће утицати на буџете тих земаља, јер ако буду скупље плаћали енергенте и њихови производи ће поскупети и то ће изазвати једну економску кризу. Ово би могло да створи можда и много већи проблем, него што је то било на почетку сукоба у Украјини, када смо имали оне астрономске скокове цена природног гаса. Тада је то могло много лакше да се надомести, јер је могла да се надомести робом са Блиског истока“, рекла је Путниковић.

Како ће криза утицати на Србију?

Она је објаснила да Србија тренутно нема проблема са снабдевањем, јер ирачка нафта несметано стиже у луку у Хрватској, преко које се снабдева и наша земља.

„Ирак има могућност да транспортује нафту преко Медитерана, није везан за мореуз. У крајњем случају, ту су други произвођачи, Норвешка и Америка.  Што се тиче гаса, ми не купујемо преко Хрватске, али могу и други танкери, не само из Катара да довезу гас. Неће Европа бити угрожена да не може да купи, али ће морати више да плати. Многе рафинерије су продавале Европи деривате, јер је одустала од руских енергената. Мислим да ћемо у наредним данима, имати много јасније податке на кога ће све утицати ова криза и како. Код нас се на недељном нивоу одређују највише малопродајне цене горива, на које ће сигурно утицати ове глобалне цене нафте и деривата“, рекла је Путниковић.

Коментаришући покушаје диверзије на „Турски ток“ и „Плави ток“, Путниковић је рекла да би био озбиљан проблем за Србију, да су ти покушаји успели.

„Ако би били уништени цевоводи, Србија би била у проблему, јер би била усмерена на ЛНГ, који је скупљи, а питање је не само по којим ценама би га купили, него да ли би га било довољно“, казала је Путниковић.

Да ли наступају црни дани за Европу?

Она је подсетила да је Европа обећала Трампу да ће куповати велике количине гаса, али да је сада, када је Катар престао да испоручује овај енергент и сви други морати да купују амерички и аустралијски гас. Указала је да ће га тражити и азијски купци, ако се ситуација на Блиском истоку не реши брзо, и истакла да нам онда следи ланчано поскупљење природног гаса.

„Ако причамо о томе да ли ће бити довољно гаса, ако нема гаса са Блиског истока, јер га неће бити дугорочно, мораће да се нађе неко решење, јер сумњам да би могли баш толико да повећају производњу и Америка и Аустралија да надоместе те количине. Оно што је сигурно је да Европа нема дугорочно решено питање снабдевања гасом“, рекла је Путниковић.

Она је указала да се и немачке компаније све више буне и истичу да имају проблеме због тога што не могу да користе руски гас и да верује да ће се Европа после окончања сукоба у Украјини ипак вратити јефтином руском гасу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: