• Култура

Нацистички злочин над српском културом: Дан када је уништено сећање од хиљаду година

4 године ‎ ИН4С

„Шести април није само дан када је у нашој земљи почео Други светски рат, када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије, него и један од најтужнијих датума у историји српске и светске културе. Пре тачно осамдесет година у бомбардовању Београда Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су починили нацисти“, рекла је Маја Гојковић.

илустрација

Разарање Народне библиотеке у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године био је покушај да се затре културни и национални идентитет једног народа. Намера окупатора да уништи наше културно биће, међутим, није успела, рекла је министарка културе Маја Гојковић поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке у Другом светском рату.

Министарка културе је заједно с вршиоцем дужности управника Народне библиотеке Србије, писцем Владимиром Пишталом, положила цвеће на локалитету на Косанчићевом венцу, на којем се налазило здање националне библиотеке, уништено у шестоаприлском бомбардовању престонице.

„Шести април није само дан када је у нашој земљи почео Други светски рат, када је немилосрдно бомбардована престоница Краљевине Југославије, него и један од најтужнијих датума у историји српске и светске културе. Пре тачно осамдесет година у бомбардовању Београда Народна библиотека Србије била је једна од првих мета нацистичких авиона. Њено разарање 1941. године спада међу највеће злочине над културом које су починили нацисти“, рекла је Маја Гојковић.

Она је подсетила на то да су у шестоаприлском бомбардовању Народне библиотеке уништене личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика.

„О томе колико је велико културно благо Србија тог дана изгубила сликовито говори податак да су од бомби страдале књиге које су покривале период од готово хиљаду година“, навела је Гојковићева.

Владимир Пиштало је рекао да је паљење Народне библиотеке у Београду постао највећи појединачни злочин над културном баштином у Другом светском рату.

„Шестог априла 1921. године покренута је иницијатива за изградњу библиотеке на Косанчићевом венцу, а шестог априла 1941. у међувремену изграђена библиотека била је уништена. У прва два налета Косанчићев венац је гађан конвенционалним бомбама. Библиотека је оштећена, али не фатално. У трећем покушају авиони су налетели из правца Великог ратног острва и изручили терет запаљивих бомби. Зграда је горела два дана“, рекао је Пиштало.

Он је подсетио на то да је тада уништен књижевни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилична рукописа, повеља од 12. до 17. века, картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената у Србији, инкунабуле и старе књиге, као и целокупна преписка значајних личности културе и политичке историје Србије и Југославије.

Изградња новог депоа један од најважнијих пројеката културе

Маја Гојковић је, међутим, истакла да је данас дошло до важних помака у области културе, те да држава и ресорно министарство посебну пажњу поклањају библиотекарству.

„Све већа средства опредељују се за откуп књига за библиотеке широм Србије, а немали број библиотека је реконструисан и опремљен савременом технологијом“, навела је Гојковићева и додала да ће Министарство културе Србије посебну подршку пружити у једном од најважнијих пројеката Народне библиотеке Србије, а то је изградња новог депоа.

Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало је истакао да би изградња новог депоа била немогућа без подршке Министарства културе Србије.

„Без депоа ми бисмо могли да радимо од три до пет година. Уз помоћ депоа ми ћемо бити у стању да несметано скупљамо књиге током наредних 50 година“, рекао је Пиштало.

У склопу обележавања Дана сећања, у Народној библиотеци Србије 7. априла ће бити отворена изложба пројеката новог депоа, на којој ће, уз три награђена, бити изложени и сви остали пројекти пристигли на основу конкурсак оји је расписан за изградњу новог депоа – њих укупно 26.

Новинарима ће се обратити Владимир Пиштало и академик Бранислав Митровић, аутор првонаграђеног пројекта.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: