Национални рад певачке жупе „Мокрањац“ у Скопљу

Седишта свих састанака српских родољуба у Скопљу били су Српска митрополија, конзулат, Мушка гимназија и основне школе. Скопљанска омладина окупљала се у гимназији и учитељској школи. Притисак турске власти натерао је омладину да збије редове. У оваквим приликама прво се појавила идеја о оснивању певачког друштва. Крајем 1907. основано је певачко друштво „Вардар”. (1) Група омладинаца, ученика школе, заната и трговачких помоћника почела је 1908. у Скопљу да вежба гимнастику. Они су 1909. основали душановачко гимнастичко друштво у Скопљу. Први вежбачи били су чланови омладинског певачког друштва „Вардар“. (2)

После Првог светског рата основан је Јужнословенски певачки савез и нова певачка друштва. Певачко друштво „Вардар” учествовало је заједно са другим друштвима у турнејама. У Дубровник је 30. маја 1931. стигло посебним возовима преко 600 излетника Јадранске страже из свих крајева Јужне Србије (Македоније). Излетници су предвођени соколском и грађанском кумановском музиком (у живописној народној ношњи свога краја) у поворци дошли у град, поздрављени бурним пљескањем. Испред градске општине поздравио их је у име дубровачке Јадранске страже Душан Башић истакавши: „ …доласком у древни славенски град обнављају оне везе,  које су и у давној прошлости уско везивале стари слободни Дубровник са царским Скопљем.“ У почаст излетницима војна музика свирала је на Шеталишту Краља Александра бирани програм. Јадранска стража у Дубровнику овом приликом поклонила је певачком друштву „Вардар“ ловор вијенац са натписом „Јадранска стража у Дубровнику 30 V 1931. Српском Пјевачком Друштву „Вардар“ у Скопљу“. Излетници су продужили за Зеленику, да предају почасну заставу, дар Јадранске страже,  крстарици „Далмација”.(3) Приређен им је величанствен дочек у Зеленици, где их је дочекало мноштво народа, представници власти, три музике, официри и соколи. На банкету Месног одбора Јадранске страже из Ђеновића захвалио се адвокат из Битоља, Дивац, а одговорио му је секретар Петковић, који је захвалио на доношењу заставе. У Зеленици први обред извршио је прота Саво Рађеновић. Приликом освећења одговарало  је певачко друштво „Вардар”. (4)

На иницијативу скопског митрополита Јосифа основан је у Скопљу „Свештенички хор”. Сви скопски свештеници постали су чланови хора. Задатак хора је било приређивање духовних концерата у дане празника. Сем тога, хор је спремао и хорске композиције за литургије, благодарења, опела и друге свечане прилике. Скопско певачко друштво „Мокрањац” уступило је хору своје просторије за пробе. За диригента хора примио се композитор Пера Илић, дугогодишњи диригент најстаријег певачког друштва у Скопљу „Вардар”. По мишљењу аутора чланка у часопису „Ћирилометодски вјесник” из Загреба хор је основан по узору Ћирило-Методовог хора у Загребу. Истакао је :  „Оснутак његов ваља стога топло поздравити, јер ће и он својим дјеловањем на југу наше Отаџбине допринијети ширењу лијепе црквено-старославенске пјесме а тиме и духовном јачању нашег народа у циљу старих словенских кршћанских традиција”. (5)  У Јулу 1933. скопско академско певачко друштво „Обилић” приредило је у Народном позоришту у Сарајеву концерт. Програм је био обилан, већином нова дела  из Јужне Србије. (6)

У дворани “Кола” у Загребу је  певачко друштво „Вардар” из Скопља приредило је концерт. На програму су били композитори из свих крајева Југославије. Први део био је посвећен православној музици  па су поред Брнобића и Мокрањца били заступљени Руси Чајковски, Бортњански и Макаров.  Жупа „Штросмајер” и певачко друштво “Коло” поздравили су госте. Певачком друштву „Вардар” предало је певачко друштво “Коло” венац за успомену њиховог првог наступа у Загребу. (7)

У Скопљу је 1934. одржан слет певачких друштава Вардарске бановине на други дан Ускрса. На слету и утакмици учествовало је 11 певачких друштава са преко 500 певача. Слет је био завшен певачком утакмицом у Народном позоришту. (8) Поред годишње жупске скупштине Управа жупе „Мокрањац” приредила је 9 априла 1934. утакмицу друштава која су се раније  пријавила и дошла у Скопље. У Оцењивачком суду били су савезни диригенти Светолик Пашћан, Михаило Вукдраговић и главни секретар Савеза Мил. Живковић. Утакмицу је отворио председник жупе Стојан Зафировић својим говором. Скупштина жупе, манифестације друштава кроз Скопље и утакмица представљали су по мишљењу у Извештају за годину 1934/35 национални догађај за тадашњу Јужну Србију. Истицало се да је народна ношња такмичарки зачињавала празник наше песме. Хорови су се пласирали : У I категорији : Певачко друштво „Вардар” из Скопља. Битољско „Кајмакчалан”. Скопско „Мокрањац”. Скопско јеврејско певачко друштво, Битољско „Ст. Мокрањац”, Пећко певачко друштво, Кавадарско „Братство” и Ђевђелијско „Престолонаследник Петар”. У II категорији : Призренско певачко друштво „Цар Урош” и кочанско „Јован Скерлић”. На утакмици је као гост учествовао и хор подофицира скопског гарнизона. Прву награду пехар Живојина Лазића, министра унутрашњих послова, добило је друштво „Вардар”; Другу награду, пехар жупе, добило је битољско „Кајмакчалан”; трећу, пехар председника општине Јосифа Михајловића, добило је призренско певачко друштво „Цар Урош”, као победник у  II категорији. Вардарска певачка жупа „Мокрањац” у Скопљу у свом Извештају за годину 1934/35 забележила је сарадњу са разним организацијама приликом полугодишњег помена краљу Александру. И жупска управа и сва учлањена и она која нису друштва су после убиства краља Александра приредила свечане комеморације. Жупска комеморација била је 17 октобра 1934. Представници жупе на сахрани краља Александра били су др. Воја Радовановић, професор универзитета  и Мирко Јовановић, професор гимназије. Недостатак новчаних средстава омео је план жупе да изведе жупски течај за хоровође. Из истог разлога није успела да отвори музичку школу у Скопљу. У томе је успело певачко друштво „Мокрањац”. У свим већим и мањим местима постојала је добра воља да се певачка друштва одрже и негују националну и црквену музику. У већини случајева поједине црквене општине и институције материјално су помагале хорове, који су певали по црквама и одржавали традицију старих певачких друштава. Певачке одсеке имала су и соколска друштва (Берово и др.) Жупа је оснивање нових друштава помогла упутствима и саветима. Одржавала је везе са новооснованим друштвима у Штипу, Берову и Велесу. Помагала је морално друштва која су приређивала певачке турнеје. Пример тога је било гостиварско друштво „Шијачки”.

Гостиварско друштво „Шијачки” је 1935. ушло у чланство Савеза. У мају 1934. жупе је дочекала шибеничко друштво, дочекала је прашки певачки збор  „Сметана”. Садејствовала је дочеку сарајевског јеврејског певачког друштва које је, на повратку из Палестине у Сарајево, одржало у Скопљу концерт. У другој половини септембра 1934. на челу са председником жупе, скопско певачко друштво „Вардар” направило је излет до Солуна. На међународном сајмишту, у радио студију  и просторијама Југословенског клуба одржало је  концерт. Одликовано сајамским „Grand Prix” друштво је много учинило за уметнички реном Југославије у Грчкој. Сем грчких и француске новине солунске и атинске похвалиле су уметнички наступ „Вардара”.

На годишњој жупској скупштини одржаној 13 априла 1935. у Скопљу изабрани су у Управу жупе за председника Стојан Зафировић, директор мушке гимназије; за подпредседника Душан Коњевић, директор женске гимназије; за секретара Будислав Шандоров, наставник гимназије; за благајника Леон Алађем, комисионар;  за I жупског хоровођу Стевана Шијачког, наставника музике у Учитељској школи; за II жупског хоровођу Јосипа Брнобића, професора музике у Мушкој гимназији; за чланове Управе : Марка Мајоровића, трговца; Зарка Калика, адвоката; Ивана Антића, благајника Народне банке; Драгољуба Давидовића, наставника гимназије;. У Надзорном одбору били су : Бора Стокић, чиновник банке; Исак Рубен, трговац;  Сотир Бешкић, државни мајстор. Заменици су били : Љубомир Златановић, председник кавадарског друштва „Братство”; Бора Ђуричковић, председник ђевђелијског друштва „Престолонаследник Петар”; свештеник Стојан Капетановић, председник  битољског певачког друштва  „Ст. Мокрањац”; Владета Радивојевић, председник призренског певачког друштва „Цар Урош” и Љубомир Ивковић, председник гостиварског певачког друштва  „Шијачки”.(9)

Поводом прославе недеље православља која се приређивала у Скопљу једанпут сваке године приредила су скопска певачка друштва у сали Официрског дома заједно духовни концерт. На концерту је први пут учествовао новосновани „Свештенички пјевачки хор” града Скопља. На програму су биле композиције Љвова, Григоријева, Бортњанскога, Мокрањца и М.Р. Павловића. (10)  Певачко друштво „Вардар” одржало је годишњу скупштину 24.фебруара 1935. Музичку школу „Мокрањац” основало је певачко друштво „Мокрањац”. Школа је основана и потврђена 27септембра 1934. на дан 20-годишњице смрти Стевана Мокрањца. Оснивачки одбор сачињавали су : др. Војислав Радовановић, професор универзитета у Скопљу,  Душан Коњевић, директор женске гимназије у Скопљу и Миодраг Васиљевић, композитор из Скопља.

Призренско певачко друштво „Цар Урош” одржало је 17 марта 1935. педесету редовну скупштину. Поред осталог изабрало је за свог почасног члана главног тајника ЈПС Миленка Живковића, композитора. Он је своју свиту за мешовити хор „Призренке” посветио том друштву.

Вардарска певачка жупа „Мокрањац” одржала је на Благовести 7 априла 1935. духовни концерт у Скопљу, поводом полугодишњег помена краљу Александру. Учествовала су жупска друштва : „Вардар”, „Мокрањац”, „Обилић”, Јеврејско певачко друштво и Хор православних свештеника града Скопља. (11)

 Скопско певачко друштво „Мокрањац” и Музичка школа „Мокрањац” прославили су славу св. Стевана Архиђакона у спомен свог духовног патрона Стевана Мокрањца. (12)  Новосадска жупа Јужнословенског певачког савеза „Изидор Бајић“ приредила је 15.6.1935. прославу 25–годишњице уметничког рада Светолика Пашћана. Новосадски грађани предали су Пашћану венац, а певачко друштво из Скопља почасну диплому. (13) У јулу 1935. приредило је певачко друштво  „Обилић” из Скопља турнеју по Моравској и Вардарској бановини ради ширења уметности и песме под вођством зборовође  Станка Виличића. На програму су била дела домаћих аутора Биничког, Мокрањца, Христић, … . и композитори песама са Југа : Славенски, Илић, Крстић и  Станко Виличић. Чланови „Обилића” били су већином студенти и студенткиње филозофског факултета у Скопљу. (14)

 У дворани Народног позоришта у Скопљу Певачко друштво „Мокрањац” приредило је свој годишњи концерт 24 маја 1936. На програму су били : Чајковски, Д.Бортњански, П. Глигоријев, Ф.Ферјанчич, Ј.Готовац, М.Тајчевић, М.Живковић, А Лајовиц и Ст. Мокрањац. Јосип Брнобић, хоровођа најсаријег Српског певачког друштва „Вардар” у Скопљу, је дириговао хором. (15)

На Соколском слету у Скопљу 1937. приказана је сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића. Приказан је  Душанов град и  Црква Св. Богородице. Сцене  Душановог доласка и поздрављање велможа.  Присутни су били народ и велможе. Душан је поздравио народ. Патријарх је благосиљао и крунисао Душана. Уз свирање фанфара извршено је крунисање Душаново (кога је играо глумац Синиша Раваси).  Душан је крунисао царицу и свог сина Уроша. Душан је примио жезло, народ је поздравио свог цара. Душан је одликовао свога шурака Јована, читао проглас народу и заклињао се да ће по правди владати. Хорови из Скопља су наизменично са музиком пратили ток крунисања. После крунисања 16 чланова соколске чете из села Смоквице код Ђевђелије – Русалије извело је неколико старих игара уз народну музику. (16) На сцени били су присутни : цар бугарски Јован Александар, са бугарским патријархом и бољарима; дубровачка властела Ђунио Дерза, Ђунио Де Каликио и Никола Гондола, … . Цара Душана требао је да игра Добрица Милутиновић. У сцени су учествовали : Певачко друштво „Вардар” са својим хоровођом Вацлавом Малим; Певачко друштво „Мокрањац” са својим  хоровођом Јосифом Брнобићем;  Певачко друштво „Српско-јеврејско” са својим хоровођом Стеваном Шијачким; Академско певачко друштво „Обилић” са својим хоровођом Станком Виличићем; „Сколско певачко друштво“ — Куманово, са својим хоровођом Душком Полемаревићем; Војна музика XXI пешадијског пука Скопље, са капелником Вацлавом Малим и Војна музика XXI пешадијског пука  Куманово, са капелником Томиславом Зидаром.(17) За слет радњу и игру за Косаче увежбао је Крста Божиновић, учитељ у Куманову. (18) На крају јавне вежбе изведена је друга слетска сцена  „Робовање и Ослобођење” у 10 слика : 1. Косачи и копачи у народној ношњи својим симболичним вежбама представљали су рад народа у пољу пре 1912. 2. Наступиле су  виле са веловима, изводивши ритмичке вежбе симболизирајући наду у бољу будућност. 3. Соколи који су представљали чланове „Душана Силног” (1908) изводили су просте вежбе, што је представљало ширење соколства у народу. 4. Коњаник у црвеној  одећи који је носио у руци српску заставу прелетео је преко вежбалишта наговештавајући ослобођење. 5. Наступиле су  две чете војника, уз пуцњаву митраљеза. Српска војска је наступала а непријатељска отступала. За време борби пало је неколико српских војника и остало на бојном пољу. 6. Уз Бетовенов „Посмртни марш” виле су пришле палим војницима. Затим молитва. Пришли су анђели, носећи венце, којима су китили пале војнике. 7. Виле су носиле заставу и ставиле је на гробове погинулих. Чланови су дигли јарбол у виду крста, на којем се у средини дигла југословенска застава, а са стране заставице свих словенских народа. 8. Мушка деца својим наступом исписивала су иницијал краља Петра I  „П I”, затим иницијал  краља Александра I „А I”, и на крају иницијал краља Петра II „П  II”. 9. Наступили су морнари, војници, чланице у народним ношњама, чланови чета -Русалије и правили круг око целе сцене у одбрамбеном положају, представљајући како Соколство, народ и војска у заједници штите отаџбину. 10. „Краљево коло” играле су све групе. Са трибина и стајалишта силазио је народ и у колу напуштао слетилиште. У сцени је учествовало око 1.000 учесника. Сцену је извело начелништво жупе Скопље, под вођством А. Соколовског, заменика начелника. (19)

Певачко друштво „Вардар” је заједно са душановачким гимнастичким друштвом радило на  јачању националне свести код српског народа под турском влашћу. После ослобођења певачка друштва наставила су свој национални рад. У Скопљу је основана жупа „Мокрањац” Јужнословенског певачког савеза. Певачка друштва су учествовала на соколском слету 1937. у слетској сцени Крунисање Душаново.

Саша Недељковић,

(члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије)

Напомене :

1. Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30-годишњице и извештај о раду у 1939 год. “, Скопље, 1940, стр. 5-30;
2. Соколско друштво Скопље–Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год.”, Скопље, 1940, стр. 5–30; „Соколство у Јужној Србији“, „Соко на Вардару“, Скопље, јули 1933, бр. 7, стр.50, 51, 52;
3. „Излет Јадранске страже из Јужне Србије“, „Јадранска стража”,Сплит, октобар 1931, бр.10, стр.279;
4. „Посета нашег југа нашем мору”, „Јадранска стража”, Сплит, јули 1931, бр. 7, стр. 174-178;
5. „Свећеници у Скопљу основали кор”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, аугуст-септембар-октобар 1933, бр. 7-9, стр. 57;
6. „Концерт Скопског Обилића у Сарајеву”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, аугуст-септембар-октобар 1933, бр. 7-9, стр. 58;
7. „Концерт Скопског пјевачког друштва „Вардар”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, децембар 1933, бр. 11-12, стр. 73;
8. „Слет пјевачких друштава Вардарске бановине”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, мај 1934, бр. 5, стр. 50;
9. Претседник Ст. Зафировић, „Извештај Вардарске певачке жупе „Мокрањац” у Скопљу за годину 1934/35”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, јуни/септембар 1935 год, бр. 4/7, стр. 45, 46;
10. „Духовни концерт у Скопљу”, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули и аугуст 1934, бр. 6,7 и 8, стр. 78;
11. „Жупе и друштва”, „Весник јужнословенског певачког савеза”, Београд, април/мај 1935 год.  бр. 2/3, стр. 24, 25, 26;
12. „Славе”, „Весник јужнословенског певачког савеза”, Београд, јануар/фебруар 1936 год., бр. 1/2, стр. 16;
13. Прослава 25–годишњице умјетничког рада Светолика Пашћана“, „Ћирилометодски вјесник“, Загреб јуни, јули, август 1935, бр. 6,7 и 8, стр. 80;
14. „Турнеја скопског пјев. друштва „Обилић””, „Ћирилометодски вјесник”, Загреб, јуни, јули и аугуст 1935, бр. 6,7 и 8,стр. 76;
15. „Жупе и друштва”, „Весник јужнословенског певачког савеза”, Београд, јуни 1936, бр. 6, стр. 48;
16. „Крунисање Душаново“,  „Соколска просвета“, Београд, Мај 1938, бр. 5, стр. 159; Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 2;
17. Средио В. Поповић, „Неколико речи.”, „Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 7, 17, 18, 21, 23, 26, 28;
18. Средио В. Поповић, „Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 23;
19. Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 8, 9;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: