На путевима годишње страда 1.700 особа

У саобраћајним несрећама у земљама Балкана годишње смртно страда на стотине особа, док на хиљаде њих задобије теже и лакше повреде. Стручњаци упозоравају како, у поређењу с Европом, у земљама региона у просјеку на цестама погине три пута више особа.

Према подацима које су прикупили новинари Агенције Анадолија, на цестама Балкана годишње у просјеку погине око 1.700 особа, односно 141 особа сваког мјесеца.

Управе полиције Црне Горе наводи да је у саобраћајним несрећама у тој земљи прошле године погинуло 65 особа, што је мање за девет у односу на 2013. годину, када је на цестама страдало 74 особа. На подручју Црне Горе од 2007. до 2015. године погинуло је 675 особа. У истом периоду је повријеђено више од 15 хиљада особа.

Саобраћајни вјештак и предсједник Удружења ауто-школа Црне Горе Светислав Константиновић, казао је у разговору за АА да је више узрока који додове до саобраћајних несрећа.

„Основни разлози због којих долази до саобраћајних несрећа су непридржавање саобраћајних правила и прописа. Када то кажем, мислим на непоштивање ограничења на путевима, замор возача и техничка неисправност возила“, оцијенио је Константиновић.

У Србији 2014. на цестама погинуло 536 особа

У Србији је прошле године на цестама живот изгубило преко 500 особа. Тачније, у тој земљи се дневно у просјеку догоди око 90 саобраћајних несрећа, у којима је само 2014. смртно страдало укупно 536 лица, што значи да у просјеку мјесечно 45 људи изгуби живот на цестама.
Директор републичке Агенције за безбједност саобраћаја Милан Божовић изјавио је за АА да се током 2014. догодило негдје око 35 хиљада саобраћајних несрећа.

„Међутим, ако упоредимо са 2013. и прије свега упоредимо оне показатеље који су нама најважнији, можемо закључити да је током 2014. било мање погинулих у саобраћајним незгодама, него што је то био случај у 2013. Имали смо значајан пад погинулих, негдје око 114 мање“, напоменуо је Божовић.

Објаснио је да су најчешћи узроци саобраћајних несрећа у тој земљи неприлагођена брзина, затим непрописно претицање и укључивање друге радње у саобраћају. Ипак, посебно упозорава да нешто више од 80 посто саобраћајних несрећа настаје као посљедице грешака учесника у саобраћају.
„Оно што би требало да допринесе да се дугорочно смањи страдање младих у саобраћају јесте боља обука, саобраћајно образовање и васпитање од малих ногу, појачана едукација и током средње школе, посебно оних категорија које стичу право на управљање возилима“, истакао је Божовић, напомињући како се правовременим дјеловањем може додатно смањити број страдалих на цестама.

На подручју Босне и Херцеговине током 2014. године у саобраћајним несрећама живот изгубиле 292 особе. Федерална управа полиције (ФУП) наводи да су се 2014. на цестама на подручју Федерације БиХ десиле 27.844 саобраћајне несреће у којима је погинуло 161 особа, док је број теже повријеђених 1.022, а лакше повријеђених 5.856 особа. Према званичним подацима Федералне управе полиције, на цестама ФБиХ од 2005. до 2015. је забиљежено преко 270 хиљада саобраћајних несрећа у којима је погинуло 1.940 особа.

Осим тога, у Републици Српској (РС), прошле године је погинула 131 особа. Одјељење за односе с јавношћу Министарства унутрашњих послова (МУП) РС-а за АА је потврдило да се на подручју РС-а прошле године десила 8.581 саобраћајна несрећа у којима је смртно страдала 131 особа. Иначе, у РС-у је од 2005. до 2015. у око 97 хиљада саобраћајних несрећа укупно погинуло 1.649 особа.

Шевал Ковачевић, судски вјештак за саобраћај, за АА истиче да је стање на цестама у БиХ протеклих година катастрофално те да је потребно предузети хитне мјере како би се смањио број страдалих.

„Стање безбједности саобраћаја у БиХ протеклих година је, може се рећи, катастрофално. Довољно је казати да је број погинулих годишње око 380 особа. Ако обухватимо претходних 15 година, добићете армију погинулих. У поређењу с Европом то је три пута више. Осим погинулих, годишње у просјеку имамо око 10.000 повријеђених, што лакше и теже, и догоди се око 35-40 хиљада собраћајних незгода“, рекао је Ковачевић, додајући како постоји неколико главних узрока саобраћајних несрећа.

„То су неприлагођена брзина, непрописно претицање, неспособност за вожњу, алкохол, умор, утицај дрога, одузимање права првенства, скретање с коловоза. Све то проузрокују четири фактора, човјек, возило, пут и инцидентни фактор између ова три. Када ће се јавити инцидентни фактор зависи и о инфраструктури. Имам податак да је и велики број неисправних возила у саобраћају и, изнад свега, наша инфраструктура је у катастрофалној ситуацији. Имам дојам да политичари уопште не разумију размјере страдања становника у саобраћају“, истакао је овај стручњак.

Рјешење у изградњи квалитетних путева и санкционисању

Према његовом мишљењу, потребно је градити квалитетније путеве, али и повећати казне у саобраћају како би се смањио број несрећа на путевима у БиХ.

„Потребно је улагати у инфраструктуру. Такође, возачи су савјесни онолико колико се боје. Чињеница је да учесник у саобраћају прије свега брине због казни. Ако је постављена правилна превентива, ако су раскрснице и саобраћај покривени видео надзором, стабилним радарима, камерама на многим мјестима, возачи прибјегавају дефанзивној вожњи и воде бригу о понашању, онако како то раде када пређу границу ван БиХ“, казао је Ковачевић.

Напомиње како је Хрватска посљедњих година уложила много у изградњу модерних путева те су, како каже, тако смањили број погинулих на годишњем нивоу. Према посљедњим подацима, на путевима у Хрватској 2014., у 284 саобраћајне несреће, смртно је страдало 308 особа, што је за 17 посто мање у односу на 2013. годину.

Статистички гледано, дневно је у Хрватској прошле године у саобраћају живот изгубила 0,84 особа дневно, што на мјесечном нивоу чини 25,6 особа.
„Стање саобраћајног промета у РХ наставило је шестогодишњи тренд побољшања, односно смањења броја смртно страдалих те тешких и лаких облика страдања у прометним несрећама“, изјавио је Мирон Хуљак из МУП-ове Службе за безбједност саобраћајног промета.

Укупно су се у 2014. у Хрватској догодиле 31.432 саобраћајне несреће, у којима је тешко повријеђено 2.675 особа, а 11.457 особа лакше. Из МУП-а Хрватске наводе да су највећи узроци саобраћајним несрећама у тој земљи непримјерена брзина условима на цести или брзина већа од дозвољене док је, како се наводи, значајан удио возача који су скривили несреће под утицајем алкохола. Главни узрок страдања на аутоцестама је некориштење безбједносног појаса.
У још једној земљи региона, Албанији, прошле године на цестама је погинуло скоро 260 особа. Према званичним подацима МУП-а Албаније, 2014. се у тој земљи десило 1.918 саобраћајних несрећа, што је у поређењу са годином раније мање за 157.

МУП наводи да је на путевима у Албанији прошле године погинуло 258, а 2013. године 295 особа. Према званичним подацима МУП-а, у тој земљи је на цестама током претходних 15 година погинуло укупно 4.627 особа. Наводи се да су најчешћи узроци саобраћајних несрећа повећан проток возила на главним саобраћајницама, вожња изнад ограничења и непоштивање правила на цестама како возача тако и пјешака.

У Македонији најчешћи узрок прекорачење дозвољене брзине

У Македонији је у периоду од 2001. до 2008. број саобраћајних несрећа био у сталном порасту, док се тренд негативног раста саобраћајних несрећа почео смањивати током 2009. и 2010. У тој земљи је у периоду од 2001. до 2010. у саобраћајним несрећама смртно страдало 1.307 особа, док је повријеђених било 28.684. У периоду од 2010. до 2013. у саобраћајним несрећама у Македонији погинуло је 502, док је физичке повреде задобило 19.487 особа.

Најчешћи узрок саобраћајних несрећа у тој земљи био је прекорачење дозвољене брзине, чак код 9.973 случајева. Несрећа изазваних због непоштивања саобраћајних прописа било је у 4.842 случајева, док је до 1.262 саобраћајних несрећа дошло под дејством алкохола.

На Косову се током прошле године догодило укупно 16.295 саобраћајних несрећа у којима је погинуло 127 особа. Према подацима Косовске полиције, у прошлој години је повријеђено 9.713 особа.

Даут Хоџа из Канцеларије за односе с јавношћу Косовске полиције у изјави за АА истиче да је од 2010. до 2013. забиљежен тренд пада саобраћајних несрећа, као и броја жртава. Тако је број жртава у 2010. био 175, у 2011. је погинуло 157 особа, у 2012. је било 116 жртава, а у 2013. је животе изгубило 104 лица.

„У анализама, које је урадила Косовска полиција, установљено је да су међу главним узроцима који су довели до несрећа прекорачење брзине, неодржавање растојања међу возилима, потом техничко стање возила и услови на путевима“, каже Хоџа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: