На љекове дали више од 110 милиона еура: Порасла потрошња љекова у вријеме пандемије

Грађани су лани на љекове потрошили више од 110 милиона еура, од којих је око 81 одсто покривено из буџета Фонда за здравствено осигурање (ФЗО).

Према извјештају црногорског Института за љекове и медицинска средства (ЦИнМЕД) потрошња љекова у 2020. години, коју је обиљежила епидемија коронавируса, порасла је за више од девет милиона еура у односу на претходну, 2019.

Подаци о потрошњи медикамената прибављени су од 14 црногорских веледрогерија, од којих је 13 приватних и једна државна.

Као и претходних година, највише су кориштени љекови који дјелују на кардиоваскуларни систем. Слиједе медикаменти за лијечење болести крви и крвотворних органа, против болести дигестивног система и метаболизма, па љекови који дјелују на нервни систем.

Највише новца, око 33,1 милион еура, отишло је на антинеопластике и имуномодулаторе – љекове који се користе у терапији малигних тумора (канцера) и имају ефекат на имуни систем. Више од 15 милиона потошено је на љекове који дјелују на болести дигестивног система и метаболизма, а око 14,6 милиона коштали су медикаменти за лијечење болести крви и крвотворних органа.

Лјекови који дјелују на кардиоваскуларни систем коштали су више од 10 милиона, антиинфективни око 8,6, медикаменти који дјелују на нервни систем око 7,8, а медикаменти против болести респираторног система око 6,7.

Најкоришћенији лијек, према извјештају ЦИнМЕД, је фолна киселина, слиједи ацетисалицилна киселина, рамиприл (против високог крвног притиска), диклофенак (за ублажавање болова).

Финансијски посматрано, лијек који је највише кориштен у прошлој години је пембролизумаб, који помаже имунолошком систему у борби против рака, и на њега је потрошено око 5,8 милиона еура. На другом мјесту је ривароксабан, за спречавање стварања крвих угрушака, а чија потрошња у 2020. години износи око 1,9 милиона.

У црногорским апотекама најкориштенији лијек је био фолна киселина, а у болницама хидроксокобаламин (облик витамина Б12 који се између осталог користи за лијечење анемије).

Потрошња љекова у Црној Гори, као и у Европи, константно расте. Према подацима ЦИнМЕД, издвајања за љекове из буџета Фонда здравства али и из џепа грађана расту од 2012. године, и то просјечно за скоро осам одсто. Тај тренд настављен је и лани, када је потрошено 110.081.205,32 еура, што је за 8,9 одсто више у односу на 8,9 одсто.

Из ЦИнМЕД су раније казали “Вијестима” да раст потрошње љекова није само наша специфичност, већ је глобално присутна.

„На примјер, у земљама Европске уније годишњи просјек пораста потрошње љекова износи око 3,8 одсто. Разлози леже у чињеницама продужења животног вијека и демографских промјена, односно старења популације, што је повезано са већом инциденцом поједних болести“.

Из Института су крајем 2019. године одговорили да до пораста у потрошњи љекова долази и због нових болести које су посљедица савременог начина живота, повећања резистенције на постојеће љекове што доводи до потребе за увођењем нових терпија, али и чињенице да се спроводе разни превентивни програми и да су данас доступне софистициране дијагностичке методе које доводе до пораста броја откривених и лијечних пацијената, односно увођења терапије у ранијим фазама болести.

Из Фонда здравства су још прије четири године закључили да на потрошњу љекова и повећано прописивање утицај имају превентивни програми, старење становништва и пораст хроничних болесника, нове комбинације различитих љекова, притисак фармацеутске мафије, али и то што цијене појединих љекова расту без обзира што су деценијама на тржишту.

Ради боље снабдјевености и доступности љекова, а усљед повремених несташица медикамената, 2017. године поново је покренут пројекат “Са рецептом у приватне апотеке”. Љекови се на рецепт могу добити у 54 државне и 164 приватне апотеке које су потписале уговор са Фондом.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: