Na Drini – Vojislav Ilić
Kroz tučna polja i pitome ravni,
Srditim tokom, u nedogled tavni,
Ti širiš tvoja šuštajuća krila,
O, Drino, vodo mila
Vojislav Ilić
Kroz tučna polja i pitome ravni,
Srditim tokom, u nedogled tavni,
Ti širiš tvoja šuštajuća krila,
O, Drino, vodo mila.
Obale tvoje šarenilo krasi,
Ko ljupki venac nevestinske vlasi,
Al’ tvoj se talas ravnodušno kreće,
Ostavlja rosno cveće.
Talasi mili Ravnodušno tako
Ostavljah i ja što sve ljubljah jako,
I gonim – jurim – a gde li ću stati,
– Sudba će, možda, znati.
Jos je Karadjordje govorio ‘Drino vodo, plemenita medjo izmedj’ Bosne i izmeđ Srbije/Uskoro ce i to vreme doc’, a kada cu i tebeka preci i cestitu Bosnu polaziti…’. To je bilo prije dva vijeka. Uvijek sam se cudio kakav je to korak i zasto je ta rijeka koja nije ni tako ne prelazna, ni velika, toliki problem da je prekoraci. Onda se ispostavilo, u nase vrijeme, da je ona jaca od Berlinskog i Kineskog zida….