На данашњи дан умро Наполеон Бонапарта, рођени Карл Маркс и Серен Кјеркегор…

Прије готово два вијека, 5. маја 1821. године, у изгнантсву и заточеништву на острву Света Јелена, умро је један од највећих војсковођа у историји човјечанства, француски генерал и самокруисани цар Наполеон I Бонапарта. Остаће упамћен по изразитом дару за војну тактику и стратегију, који је војничку каријеру почео у својој 14. години као артиљеријски потпоручник. Прославио се побједама у Италији, империјалистичко-истраживачким експедицијама и походима на Блиски исток, самокрунисањем у Нотр Даму, биткама против Шпанаца и Енглеза. Крај, више него успјешне каријере војсковође, Наполеон је доживио у Русији 1812. године, када се од око 650 000 војника, у Француску вратило свега 40 000. Након пораза од „велике коалиције“,заробљен је приликом покушаја да избјегне у САД. На Светој Јелени је проживио нешто више од пет година.

На данашњи дан, 5. маја 1818. године, у њемачком граду Триеру, у породици добростојећих германизованих Јевреја, рођен је један од највећих теоретичара свих времена, Карл Маркс. Ријеч је о једном од оних интелектуалаца који су остварили највећи утицај на предстојеће друштвено-политичке процесе у Европи и свијету. Остаће упамћен по критици капитализма и развоју социјалистичке мисли. Његова најпопуларнија дјела су: „Капитал“, „Манифест комунистичке партије“, „Биједа филозофије“, „Класне борбе у Француској“, „Прилог критици политичке економије“ и друга.

Истог дана, само пет година раније, 5. маја 1813. године, у Копенхагену, рођен је Серен Кјеркегор. Овај дански филозоф, оставио је неизбрисив траг на пољу етике, естетике, филозофије религије и епистемологије. Прославио се следећим насловима: „Филозофске мрвице“, „Понављање“, „Страх и дрхтање“, „Стадијуми на животоном путу“ и осталим.

Пети дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу српског глумца Светислава Гонцића (1960), енглеске пјевачице Адел (1988); али и по смрти српске краљице Наталије Обреновић (1941). Такође, на данашњи дан америчке трупе су ослободиле злогласни њемачки логор Матхаузен (1945), основан је Савјет Европе (1949).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: