На данашњи дан умро је Иво Андрић
На данашњи дан прије 40 година умро је један од највећих писаца са простора бивше Југославије Иво Андрић.
Годишњица његове смрти која га је задесила у Београду ових дана биће обиљежена у родном Травнику, Сарајеву, Мостару, Вишеграду, Бања Луци, Београду и многим другим мјестима у региону, преноси Радио Слободна Европа.
Травник ће одаслати поштанске печате и стихове у пошиљкама које данас буду одлазиле у Босну и Херцеговину и свијет, у Београду ће у сали Југословенске кинотеке бити представљан документарни серијал „Бити човјек – Иво Андрић“, а у Сарајеву и Мостару ће између осталог бити одржано представљање Андрићеве збирке „Фрањевачке приче“.
Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника који ће за његовог живота представљати константну тему и симбол његовог идентитета.
Поред Нобелове награде, Андрић је препознатљив по својим дјелима као што су „Проклета авлија“, „О причи и причању“ и „Омерпаша Латас“.
Десетог децембра 1961. године Нобелова награда му је додијељена за роман „На Дрини ћуприја“. Додјела је одржана у штокхолмској дворани Концертне палате Шведске академије, а ово највеће свјетско призање уручио му је Андерс Естерллинг.
Добитник је многих признања и награда, један од највећих је Орден јунака социјалистичког рада који се додјељивао за изузетне резултате у националној економији и култури СФРЈ.
Након смрти 13. марта 1975. године сахрањен је на београдском Новом гробљу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svi smo mi zatocenici Prokletih Avlija?!
Da li smo!? Jer…
Ono sto nije, ne treba i ne moze da bude jace od onoga sto Jeste i sto postoji,
ocigledno stvarno i Jedino Moguce.
Иво Андрић је умро 7. марта 1975. године. Овај који казује дату чињеницу био је у том тренутку сарадник тада јединог, управо покренутог, дневног листа у Црној Гори. Редакцијом је на кратко процурила вијест о Андрићевој смрти, али је она убрзо стављена под тзв. ембарго, будући да је истога дана преминуо и високи функционер Савеза комуниста СФР Југославије, друг Вељко Влаховић. Власти су процијениле да је потребно да се да предност политици и тако је упокојени нобеловац морао да „сачека“. Како тада, тако и данас, култура, књижевност, ако не служи непосредно режиму на власти – шта је то, побогу?! (Аутор коментара је члан Управног одбора Удружења књижевника Црне Горе )