На данашњи дан прије 89 година убијен је српски и југословенски краљ Александар Први Карађорђевић у Марсељу.

Убиство краља Александра 9. октобра 1934. у Марсељу организовала је група хрватских усташа и припадника македонске ВМРО, уз подршку италијанског фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

Хице у краља испалио је Владо Георгијев Керин, припадник ВМРО-а, са надимком Черноземски. У атентату је убијен и шеф француске дипломатије Луј Барту.

Краљ Александар Карађорђевић рођен је 17. децембра 1888. године на Цетињу, као четврто дијете кнеза Петра Карађордевића, будућег краља Србије и Краљевине СХС, и Зорке Петровић Његош. Школовао се у Женеви, у Петрограду, Русији и Београду.

Одређен је за престолонасљедника Србије 27. марта 1909., послије одбијања његовог старијег брата Ђорђа да преузме пријесто.

Пред Први свјетски рат проглашен је за регента Србије, а од 1. децембра 1918., послије завршетка рата и уједињења, за регента Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

У Првом свјетском рату, као регент, Александар је био и врховни командант српске војске.

Послије смрти оца краља Петра Првог 1921, проглашен је за „краља ујединитеља“ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљ Александар имао је три сина – Петра, Томислава и Андреја.

Био је један од твораца Мале Антанте, регионалног војног савеза између Чехословачке, Румуније и Краљевине СХС, односно Југославије.

У спољној политици, ослањао се на савез с Француском, и осим Мале Антантне био је творац и Балканског пакта. Једна од кључних поставки његове политике била је „Балкан – балканским народима“, с тезом да је то једни начин да се створи зона мира и стабилности.

Пошто се догодио трагични атентат јуна 1928. у Народној скупштини Краљевине СХС, када је посланик владајуће Радикалне странке Пуниша Рачић пуцао на посланике ХШ-а, при чему су у крајњем тројица смртно страдала, Краљ Александар је, како би стабилизовао прилике у земљи, јануара 1929. увео личну владу.

Октобра те године и званичан назив земље умјесто Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постао је Краљевина Југославија.

Године 1931. пошто су се прилике у земљи највећим дијелом стабилизовале уведен је нови Устав Краљевине Југославије, којим је установљен дводомни представнички систем, а земља је тиме враћена парламентаризму.

Атентату на Краља Александра у Марсељу претходила су два покушаја, први 1921. године, у Београду који су организовали комунисти, атентатор је био Спасоје Стејић. Док су покушај атентата на краља Александра припадници хрватског усташког покрета, извели 17. децембра 1933. године, у Загребу. Усташе Петар Ореб и Иван Херничић ухапшени су потом и осуђени, као и претходно комуниста Стејић.

Октобра 1934. Краљ Александар Карађорђевић дошао је у Француску у званичну државну посјету. На улицама Марсеља дочекало га око 100.000 људи. Атентатор Черноземски је, глумећи одушевљење скандирао краљу на француском, а потом је из букета којим је махао извадио револвер и испалио више хитаца.

Смртно рањени Краљ Александар убрзо је издахнуо, неколико сати потом преминуо је и министар Луи Барту, док је рањени генерал Жозеф Жорж преживео. Како је тадашња штампа писала последње ријечи које је Краљ Александар изговорио биле су: „Чувајте ми Југославију„.

Маса је линчовала атентатора којег је полиција претходно успјела да рани, и он је убрзо преминуо. Француска полиција је ухапсила тројицу завјереника-атентатора Звонимира Поспишила, Иву Рајића и Мију Краља, хрватске усташе. Француски суд осудио их је на доживотну робију.

Бенито Мусолини, италијански фашистички лидер који је имао територијалне аспирације на дјелове Југославије одбио је да изручи инспираторе злочина усташке прваке Анта Павелића и Еугена Диду Кватерника, који је био руководилац групе која је извршила атентат.

Краљ Александар сахрањен је 18. октобра у породичној гробници Карађорђевића на Опленцу, уз припадајуће највише државне и војне почасти, и присутво представника готово свих европских држава, дворова и влада, укључујући и ратне противнике.

Пошто је најстарији син Краља Александра Петар Други био малолетан, власт је преузело трочлано намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Иво Перовић и др Раденко Станковић.

Намјесништво је збачено с власти Војним ударом 27. марта 1941. године, а убрзо потом услиједио је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију. У нападу су учествовале осим Њемачке и Италија, Бугарска, Мађарска.

Митрополит Амфилохије: Носилац сила добра

Краљ Александар Карађорђевић био је носилац сила добра, врлине, чувања душе и образа и слободе европских народа, говорио је блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Митрополит Амфилохије је говорио да су двије личности на изузетан начин обиљежиле двадести вијек и да ће те двије личности бити запамћене до краја свијета и вијека.

„Прва личност је цар Николај Други који је за спас Србије и Црне Горе жртвовао своју царску круну и своју царевину и мученички пострадао од безбожника онога времена. Друга личност је управо краљ мученик Александар Први Карађорђевић, прва и најстрашнија жртва злочина који се у то вријеме разиграо широм Европе, злочина нацифашистичког, а послије њега и злочина бољшевичког“, казао је он.

Према његовим ријечима, у посланицама апостола Павла говори се о некоме ко задржава антихристовску силу да загосподари овим свијетом.

„Њих двојица – цар Николај Други Романов и краљ Александар Карађорђевић су били носиоци те силе – силе добра, силе врлине, силе чувања душе и образа, и слободе европских народа. И када је демонска, сатанска, безбожна сила њих уклонила, тада се разиграло коло братоубилаштва и коло безбожништва широм Европе“, рекао је митрополит Амфилохије.

Он је додао да је краљ Александар једини краљ који је рођен на Цетињу.

„И то знамење се не смије никада заборавити“, поручио је митрополит црногорско-приморски, који је нагласио да ће краљ Александар остати уписан златним словима у историји Црне Горе и Србије, српскога народа као обновитељ цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену.

Тонски запис: Краљ Александар говорио цетињским акцентом

Јединствени снимак који се данас налази у власништву српске кинотеке, осим што открива какав је био глас краља Александра I Карађорђевића “Ујединитеља” показује и да је краљ говорио цетињским акцентом.

Снимак се сматра јединственим документом српске историје јер биљежи звучни запис на коме се могу чути гласови краља Александра и министра Флидера.

Годину дана након снимка овог јединственог записа у коме се чује глас краља, 9. октобар 1934. краљ Александар је убијен у Марсељу. Имао је само 45 година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: