На данашњи дан стријељан Љубо Чупић
1 min read
Љубо Ћупић
Чедомир Љубо Чупић стријељан је на данашњи дан 1942. године у Никшићу. Његово храбро држање и побједоносни осмјех на губилишту овјековјечен је фотографијом, која је постала симбол отпора и обишла је свијет.
Рођен је 1913. године, као једно од десеторо дјеце у радничкој породици Сава и Стане Чупић, рођене Бурић, из Загреде, која је дуго живјела у Сјеверној и Јужној Америци.
Тридесетих година 20. вијека, враћа се у Никшић, гдје завршава гимназију. Студирао је на Правном факултету у Београду и припадао љевичарском студентском покрету, а 1940. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.
У Никшић је дошао и као члан КПЈ и учествовао у припреми устанка. Почетком јула 1941. године, избјегао је из окупираног Никшића, а по изласку из града приступио је партизанској чети “Ђуро Ђаковић”, која је формирана од провјерених комуниста и СКОЈЕВ-аца који су напустили окупирани Никшић.
На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла 1942. године, у борби против четника на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, гдје је био мучен, показао је јуначко држање и пркос. Суд му је јавно судио у Никшићу.
Својим пркосним држањем и бритком ријечју отворено је извргао руглу вијећнике тог суда, па су организатори процеса на брзину донијели одлуку о смртним пресудама групи комуниста међу којима је био и Чупић. Мирно је саслушао смртну пресуду.
9. маја 1942. године изведен је на стрелиште испод Петрове Главице код Никшића. И на стрелишту је наставио да бодри другове, чиме је подизао дух отпора код становништва, присиљеног да присуствује јавном стријељању комуниста.
Клицао је: “Живјела славна комунистичка партија!” и кад су га први рафали погодили, стајао је усправно и гордо довикујући да ће доћи дани слободе.
Указом предсједника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 10. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Био је „фаца“. Лијеп и кршан. Постоји прича да су му „смјестили“његови саборци. Школовани паметан није им одговарао. Ђе су му браћа била. Греота, овакав лијеп кршан да овако заврши свој млади живот.
Po izgledu i odjeću ne bi se reklo da je strašno mučen i prije toga bio u borbi.
Njegovi partijski drugovi su u njegovim Bjepopavlićima bez ikakvog suda bacali u škripe i bunare viđenije ljude za koje su procijenili da nijesu na njihovoj strani. Naravno da ne opravdavam njegovo streljanje i užasavam se svakog zločina.
Isti Milas Aco Radijator taman ko Lazovic i Veljovic vidi se da Adzic istoricar nastavlja tu tradiciju anti germanizma anti kapitalizma cirilicarstva gde je dusa skuplja od glave a cast i obraz nemaju cene vidi se da coek menjo nacije ideologije vere isto ko danas . Dal se nemci bunili sto obesise coeka il svi bili saglasni i penzije primali zbog vesanja i to bas ti koji osudili i izvrsavali bravo Beclije Bravo Minhen Bravo Berlin …