На данашњи дан рођени Ајнштајн, Штраус, Антић…

Четрнаести март остао је упамћен као датум када су рођена велика имена која су обиљежила одређену временску епоху и ушла у историју.

Рођен њемачки научник Алберт Ајнштајн, творац теорије релативитета, добитник Нобелове награде за физику 1921. и један од највећих умова 20. вијека. Алберт је рођен у јеврејској породици, настањеној у граду Улм у области Виртемберг, Њемачко царство.

Из Њемачке емигрирао у САД 1933, послије доласка нациста на власт.

Ајнштајн је формулисао специјалну и општу теорију релативитета које су донијеле револуцију модерне физике. Поред тога, доприњео је напретку квантне теорије и статистичке механике. Иако је најпознатији по теорији релативитета (посебно по еквиваленцији масе и енергије Е=мц2), Нобелова награда за физику му је додељена 1921. године за објашњење фотоелектричног ефекта (рада објављеног 1905. у Анус Мирабилис или „Години чуда“) као и за допринос развоју теоријске физике. У народу, име „Ајнштајн“ је синоним за човјека високе интелигенције или за генија.

На његово упозорење да би Њемци могли да направе атомску бомбу, у САД су почели истраживачки радови за производњу те бомбе. Ајнштајн је себе сматрао пацифистом и хуманистом, а у каснијим годинама и демократским социјалистом. Он је једном рекао: „Ја мислим да су гледишта Махатме Гандија највише просветитељска од гледишта свих политичких личности нашег времена. Ми треба да стремимо ка томе да чинимо ствари које су у његовом духу, не користећи насиље у борби за нашу ствар, и не учествујући у било чему за шта мислимо да је зло“ Био је ожењен српском математичарком Милевом Марић. Умро је 1955. године у Принстону, Њу Џерси, у 76. години. Постхумно је примио многа признања, а амерички магазин Тајм га је у анкети 1999. године прогласио за личност 20. вијека.

Рођен Виторио Емануел

На данашњи дан 1820. године у Торину је рођен Виторио Емануел ИИ, посљедњи сардинијски краљ и први краљ уједињене Италије којом је владао од 1861. све до смрти 1878. године. Одрастао је на двору свога оца Карла Алберта у Торину, гдје је примио конвенционално религијско војничко образовање типично за монархе оног доба.

Оженио се са рођакињом Мариом Аделеидом Хабсбург, кћерком аустријског надвојводе. Након очеве абдикације, учврстио је своју позицију утишавши лијеве републиканце, али му је компромисна политика према Аустрији којој је пристао да плаћа високу ратну одштету, донијела велику срамоту у Италији. У новембру 1852. је направио значајан потез, кад је у владу укључио способног грофа Кавура, чији су га искусни политички маневри у наредних неколико година, довели до тога да постане први краљ уједињене Италије.

У одлучујућим биткама Аустријско-сардинијског рата код Магенте и Солферина, Виторио

Емануел је лично командовао пијемонтском војском, али је након примирја потписаног у Вилафранци, успио да примири Кавура, који је хтио да рат настави сам, без Француза као савезника. Сљедеће године Виторио Емануел је потајно помагао генералу Гарибалдију у рушењу Краљевине двију Сицилија и заузимању њених територија. Тад је лично повео пијемонтску војску преко Папске Државе, како би се повезао са снагама Гарибалдија, због чега га је папа Пијо ИX екскомуницирао.

Након што је Кавур умро 1861., Виторио Емануел је добио прилику да пуно директније влада, па је и поред застоја постигао двије значајне побједе; успио је да заузме Венето након што се придружио Бизмарку у Француско-пруском рату 1866., а након тога је 1870. заузео и Рим након што се из њега повукла француска војска која га је штитила.

Окупација Рима и његово проглашење пријестоницом Краљевине Италије толико је разљутило папу Пија ИX да је одбио све покушаје о помирењу с Виториом, и никад се није састао с њим. Међутим, након што је Виторио Емануел 1878. умро допустио је да се сахрани у Пантеону.

Рођен Мирослав Антић

У мјесту Мокрин рођен српски пјесник, новинар, писац филмских сценарија и радио-драма Мирослав Мика Антић. Живио је у Новом Саду. Прије него што је постао познат бавио се разним пословима био је морнар, а радио је и у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.

Објавио више од 30 књига, међу којима и збирке пјесама за децу „Плави чуперак“, „Насмејани свет“, „Шашава књига“. За сва та дјела добио је многобројна признања као што су: двије „Невенове“ награде, награду за животно дјело у поезији за дјецу, Горанову награду, награду Стеријиног позоришта, Златну арену за филмски сценарио, награду Ослобођења Војводине, Орден заслуга за народ и др. Умро је у Новом Саду 24. јуна 1986., у 54. години.

Рођен Јохан Штраус I

Рођен аустријски композитор Јохан Штраус Старији, који је бечком валцеру дао класичан облик и знатно доприњео његовој популарности. Компоновао више од 150 валцера, од којих је најпознатији „Лорелај-Звуци Рајне“. Од 1826. водио је властити плесни оркестар с којим је успјешно наступао у низу европских земаља. Од 1835. био је диригент плесних приредби на бечком двору. Стекао надимак „отац валцера“, а Рихард Вагнер назвао га је „демоном бечкога музичког духа“ и „чаробним вођом оркестра“. Осим валцера, компновао је велики број маршева, међу којима и чувени „Марш Радецки“, полке, кадриле…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: