На данашњи дан 1926. умро је Никола Пашић
1 min read
Никола Пашић је био српски политичар, дугогодишњи предсједник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, оснивач и вођа Народне радикалне странке.
Био је премијер Србије од 1891. до 1892. и посланик у Русији. Из политике се повукао након Ивањданског атентата на бившег краља Милана, а политици се вратио након доласка на престо краља Петра Карађорђевића. До Првог свјетског рата био је премијер Србије четири пута.
Током његових мандата Србија је изашла као побједник у Царинском рату са Аустроугарском, Балканским ратовима и у Првом свјетском рату. У својој политици ослањао се на Русију, а после Октобарске револуције на Француску.
Настанак Радикалне странке и Тимочка буна
Политичку каријеру отпочео је 1878. године као народни посланик изабран у Зајечару. У идеолошком смислу, прошао је кроз неколико фаза: у младости је био социјалиста и револуционар, у зрелим годинама борац за парламентарну демократију, док је у касним годинама постао конзервативац.
Године 1881. кад је званично основана Народна радикална странка, Пашић је био први предсједник Главног одбора. Странка је брзо стекла популарност; радикали су на изборима септембра 1883. освојили 54% гласова, док је Напредна странка која је подржавала политику краља Милана Обреновића добила 30% гласова. Упркос убједљивој побједи радикала, проаустријски настројен краљ Милан, који није подносио проруског Пашића и Радикалну странку је за предсједника владе номиновао нестраначку личност, Николу Христића.
Ову натегнуту ситуацију је још погоршала одлука владе да одузме оружје од становништва пошто је требало да се оснује редовна војска. Као последица тога у источној Србији избила је Тимочка буна. Краљ Милан је за буну оптужио радикале и послао војску да угуши буну. Пашић је једва избјегао хапшење побјегавши у Бугарску; у децембру 1883. у одсуству је осуђен на смрт. Још 21 особа је осуђена на смрт, а 734 особе је затворено.
Следећих шест година Пашић је живио у Бугарској и уживао је подршку бугарске владе. Чак је покушао да учествује у унутрашњој политици Бугарске након избора Фердинанда Кобурга за бугарског кнеза.
Citajuci istoriju tokom I poslije pasicevog vladanja, mucim se sa konstatacijom da je upravo Nikola Pasic bio NAJVECE ZLO
za Srpski narod.
Odbio je Londonski plan, otjerao Bugarsku da umjesto saveznika postane opasan Neprijatelj. Time je izazvao blezaniju I albansku golgotu.
Sa sumnjivom grupom pojedinaca, zapadno od Drine, pregovarao je u ime Srbije pobjednice u ratu.
Stvorili su nesrecnu „drzavu“ koja je bila uvod u genocid tokom drugog rata.
Iz toga je kao posledica bio rat I stradanje Srba 1990-ih.
Kralj Aleksandar je u svemu tome ucestvovao, ali vjerujem da je Pasic- Cincar glavni. Cincari su mnogo umijesani u izazivanje sudbube Srba!?!