На данашњи дан 1868. године одржана је прва позоришна представа у Београду
1 min read
На данашњи дан 1868. године одржана је прва позоришна представа у Београду у згради на Варош-капији. Био је то комад ,,Ђурађ Бранковић“ Карла Оберњика.
Док се градила зграда Народног позоришта на земљишту код Стамбол капије, у недељу 22. новембра 1868. године, на другој локацији, изведена је прва представа; историјска драма у пет раздијела – Ђурађ Бранковић Карла Оберњика у преводу и преради тек постављеног управника Јована Ђорђевића. Изведена је у адаптираној сали гостионице Код енглеске краљице, у кући коју је Позоришни одбор закупио од свештеника Милоша Сушића, пароха Саборне цркве, а налазила се у некадашњој Космајској улици број 51. Прије представе изведена је Српска увертира композитора Драгутина Реша, а уводну ријеч о позоришној умијетности, драмској књижевности и дотадашњим драмским представама код Срба, одржао је књижевник Милорад Поповић Шапчанин, потоњи председник српске владе.
Сушићева кућа, која се налазила у непосредној билизини тадашње Варош капије, данас не постоји. Али, о њој не постоји ни колективно сијећање иако је она место настанка једне од најзначајнијих културних установа српског народа. У њој ће глумци Народног позоришта до краја маја наредне 1869. године одиграти чак седамдесет представа, да би нову позоришну сезону отворили у новој згради, у четвртак 30. октобра извођењем слике из народног живота с певањем – Посмртна слава кнеза Михаила Ђорђа Малетића, уз музику позоришног капелника Драгутина Реша.
У каменом здању код некадашње Стамбол капије, у згради код Споменика, на Позоришном тргу, односно на Тргу Републике, скоро вијек и по, с мањим прекидима због ратова и ратних разарања, изводе се представе: од почетка драмске, од 1920. оперске, а од 1923. године и балетске целовечерње. Наравно, ту су и други значајни датуми из историје Народног позоришта.
Варош-капија
Варош-капија је дио старог Београда, настао у близини мијеста на којем се некада налазила једна од четири капије, кроз које се улазило у београдску варош, на простору данашње Поп-Лукине улице.
Око Варош-капије живјело је углавном српско становништво, и у вријеме када су београдском тврђавом владали Турци (до 1862) и Аустријанци (1717-1739). Назив „Варош-капија“ за означавање тог дијела града се више не користи често у свакодневној комуникацији, мада се очувао међу становницима који ту живе дуже вријеме.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Прва позоришна представа у Београду изведена је у сали Књажевске пиваре, која се налазила на углу данашње Балканске и Улице адмирала Гепрата – двадесет година раније! Представи је „кумовао“ Јоаким Вујић, тада запослен на двору Милоша Обреновића, који је био и сувласник речене пивнице. По свему судећи, пивари памте дуже него ли театролози и кустоси Позоришног музеја.