На данашњи дан 1806. рођен је Јован Стерија Поповић
Јован Стерија Поповић
Јован Стерија Поповић (или Јован Поповић Стеријин) је рођен 13. јануара 1806. Основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а права у Кежмароку.
Поповић је своју књижевну дјелатност започео стиховима, испјеваним у славу грчких народних јунака. Његов отац је био Грк, и у младости се интересовао о грчким устаницима.
Као младић, угледао се на Милована Видаковића, и пише роман „Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида“. Као и Видаковић, који му је био узор, тако и он покушава да туђу грађу пренесе у оквир српске прошлости. Касније је у једном свом сатиричном спису „Роман без романа“ исмејао такав начин рада, оштро напао плачевне и фантастичне романе Милована Видаковића и његових подражавалаца и проповједао књижевност која трезвеније и озбиљније гледа на живот.
Његови први драмски покушаји су пјесме: „Невиност“ или „Светислав и Милева“, „Милош Обилић“ и „Наход Симеон“. Касније ствара боље и снажније историјске драме, не много књижевне, али које су одговарале укусу и схватањима тадашње родољубиве српске публике. То су трагедије: „Смрт Стефана Дечанског“, „Владислав“, „Скендербег“, „Лахан“ (са предметом из бугарске историје), позоришни комад „Ајдуци“, врло популаран, израђен по народној пјесми, и још неколико пригодних комада.
Иако се сматра оснивачем српске драме, он је много важнији као комедиограф, јер се ту тек с успјехом огледао његов књижевни талент.
Прва му је комедија „Лажа и паралажа“, затим „Тврдица“, „Покондирена тиква“ (према којој је 1956. године Миховил Логар компоновао оперу ) и „Зла жена“, све комедије карактера. Од комедија су најбоље: „Женидба и удадба“, „Кир Јања“, „Родољупци“ и „Београд некад и сад“.
Поред тога, написао је и неколико позоришних игара мањег значаја, шаљиве или сатиричне садржине. Као драмски писац, Стерија припада групи сентименталиста, и своја дјела ствара под импресијом Семјуела Ричардсона, познатог писца грађанских романа. У његовим дјелима значајно мјесто заузимају одлике попут култа осјећања и природе, идеализација живота, пријатељство и љубав.
