На данашњи дан 1405. године умрла је Царица Милица

Царица Милица Хребељановић поријеклом је била из владарске породице Немањића. Њен отац, кнез Вратко, у народној традицији познат је као Југ Богдан.

Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког 7. октобра.

Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Имали су седморо дјеце.

Кад је Цар Лазар 1389. погинуо у Косовском боју, царица Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови били још нејаки. За српску државу то су била тешка времена.

Када је њен старији син Стефан одрастао, постао је владар. Тада је могла да напусти државне послове. Отишла је са својом рођаком Јефимијом у манастир Љубостињу, њену задужбину.

Царица Милица се у Љубостињи замонашила и добила име Евгенија. У манастиру Љубостињи провела је своје последње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године. У том манастиру је и сахрањена.

Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и празник њеног сина, деспота Стефана Лазаревића.

Кнегиња Милица се бавила и дипломатском дјелатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла је код сулатана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана.

Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне кћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смјештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.

Царица Милица се бавила и књижевношћу, позната су њена дјела: „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наслиједили кћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан Лазаревић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: