Музеј средњовековне Србије налазиће се у бившој згради Железничке станице

Александар Вучић, председник Србије, јуче је казао да је прихватио идеју Милоша Јовановића, председника ДСС-а, да здање у Савском амфитеатру буде адреса новог музеја.

Главне железничке станице у Београду биће претворена у музеј средњовековне Србије. Неће постати Музеј Николе Тесле који је донедавно био у игри да се из Крунске улице пресели у зграду на новом Савском тргу на којем се поставља споменик Стефану Немањи. Сваку недоумицу у вези са наменом здања некадашње Железничке станице кроз коју возови не пролазе већ две године јуче је отклонио Александар Вучић, председник Србије. Он је практично послушао Милоша Јовановића, председника Демократске странке Србије (ДСС), који је, како је Вучић рекао, предложио да стара Железничка постане дом за средњовековно наслеђе Србије.

„Писмо са тим предлогом упутићу Влади Србије и граду Београду. То је изузетно добра идеја. Паметно је осмишљено да у згради старе Железничке станице, пошто ћемо имати испред споменик Стефану Немањи, направимо музеј средњовековне Србије. Верујем да ће та његова идеја, коју сам прихватио и за коју мислим да је веома добра, бити спроведена у дело. То је потврда да свака добра идеја може да буде спроведена”, казао је Вучић, а пренео Танјуг.

Када је пре неколико година, а пре затварања Главне железничке, први пут обзнањено да се размишља о формирању музеја са опусом из доба средњовековне историје наше земље, убрзо се оправдано отворило питање који експонати би били изложени, односно да ли ће их бити довољно. То питање и сада је актуелно, али и за то први човек државе има спреман одговор. Уверава – експонати нису проблем, експоната има.

„У музеју можемо да имамо разне артефакте и приказ фресака, икона и важних предмета из славне средњовековне историје Србије”, тврди Вучић.

Са идејом да некадашња Главна железничка треба да постане музеј српске средњовековне државе, а не будућа адреса Музеја Николе Тесле, ДСС је изашао почетком овог месеца у званичном саопштењу.

„Уређење Савског трга и подизање споменика Стефану Немањи природно намећу да здање старе Главне железничке станице треба да буде претворено у то. Овим би се, осим подсећања на славну и значајну историју стварања српске средњовековне државе и одавања дужне почасти утемељивачима српске државности, направила, уз враћање изворне Коруновићеве фасаде згради Поште 2 у Савској улици, складна и кохерентна целина”, наведено је у саопштењу ДСС-а од 9. септембра. Како је тада додато, право место за Музеј Николе Тесле била би реконструисана зграда Старе електричне централе на Дорћолу, како је и било предвиђено плановима из 2017. године.

„Тада је чак Влада Србије формирала министарску радну групу за реализацију овог пројекта, који је предвиђао да се поред музеја на том простору смести библиотека, научни кампус и научноистраживачки центар. Потпуно је нејасно зашто се одустало од овог доброг предлога, а Музеј Николе Тесле премешта на неадекватно место”, подсетио је ДСС.

Прича о формирању музеја средњовековне Србије у здању старе Железничке ипак није идеја ДСС-а. Она је пре неколико година потекла из Градске управе Београда, а званичну потврду добила је у скупштинској одлуци из септембра 2017. године када су одборници померили споменик Стефану Немањи на Савски трг.

У образложењу такве одлуке наведено је: „…имајући у виду чињеницу да је реч о Стефану Немањи – творцу државе који заслужује и треба да заузме репрезентативно-централно споменичко место у граду. У том смислу, Савски трг код Железничке станице је репрезентативнија локација за подизање споменика, поготово ако се узме у обзир чињеница да је зграда садашње Железничке станице предвиђена за Музеј средњовековне Србије”…

Од тада до данас споменик културе од великог значаја у Савском амфитеатру био је кандидат и за дом Историјског музеја Србије и Музеја Никола Тесле, али до сада то није званично ниједном одлуком потврђено. Оно што се у међувремену није мењало јесте то да је према Просторном плану подручја посебне намене „Београда на води” бивша Главна железничка станица виђена за музеј, а да је иза ње планирана изградња галерије.

Из парка Мањеж на Савски трг

Савски трг трећа је локација на коју се од децембра 2015. шетала скулптура Стефана Немање, родоначелника династије Немањића. Она је најпре, на предлог тадашњег премијера Александра Вучића, требало да буде у парку Мањеж, потом је у априлу 2017. померена стотинак метара ниже на угао Немањине и Кнеза Милоша – испред здања А комплекса Генералштаба оштећеног у НАТО агресији. Тада је одлучено да се распише међународни конкурс за израду споменика. Конкурс је озваничен септембра исте године када је споменик поново дислоциран – на будући Савски трг. Месец касније жири конкурса позвао је четири инострана уметника да понуде идеје за будуће обележје. Међу њима је био и руски вајар Александар Рукавишњиков који је марта 2018. победио на том такмичењу освојивши прву награду.

Спомен-обележје Стефану Немањи најпре је требало да буде откривено у првој половини 2019. када се обележавало 800 година од аутокефалности Српске православне цркве. Тек августа ове године први делови будућег споменика од 23 метра почели су да стижу из Русије на Савски трг, а последњи рок за његово отварање је новембар.

Оснивачка права са Београда на Републику Србију над Музејом Николе Тесле пренета су крајем маја ове године. Али, у тој пролетошњој одлуци владе недвосмислено је указано да кућа културе, која чува Теслину заоставштину, до даљег остаје на садашњој адреси.

„Музеј Николе Тесле засад остаје у објекту у Крунској улици, радимо на концепту новог музеја, реч је о сложеном пројекту у који су укључени бројни стручњаци”, рекли су тада за „Политику” у кабинету премијерке Ане Брнабић, али нису одговорили где ће музеј бити пресељен.

О потенцијалним локацијама за измештање музеја из зграде на Врачару лицитира се прилично дуго. Као једна од најозбиљнијих локација важило је здање термоелектране „Снага и светлост” на Дорћолу за који је добар део стручне јавности у више прилика истицао да би била и најлогичнији избор – и због симболике, али и због просторне организације и габарита.

Ова идеја, која је деловала као готова, у воду је изненада пала прошлог лета када је најављено да ће нови дом за Теслино наслеђе бити бивша Главна железничка станица.

Први који је то јавно изјавио био је Јован Воркапић, директор Републичке дирекције за имовину, који је почетком године казао да ће „3.200 квадратних метара зграде Железничке станице бити посвећено нашем великану” и да се ради пројекат унутрашњег уређења објекта који ће бити намењен Теслином музеју.

У међувремену, град је почео да се води идејом да „Снагу и светлост” на Дорћолу трансформише у јавни објекат намењен културним делатностима и младим предузетницима из такозваних креативних индустрија.

Станица на Савском тргу званично је престала да служи железничком саобраћају 1. јула 2018. и поред негодовања бројних путника и саобраћајних стручњака. Убрзо после тога је и закатанчена, а реконструкција њене фасаде почела је у септембру 2019.

Прошлог лета полако су кренуле и припреме за обнову и преуређење Савског трга, на коме је главнина радова почела крајем 2019. Та реконструкција ради се на основу победничког решења обзнањеног почетком фебруара 2019. чији су аутори шпански двојац Марк Фенвик и Хавијер Ирибарен. Према амбициозним најавама надлежних у граду управо из фебруара 2019, идеја је била да обновљен трг са спомеником Стефану Немањи буде отворен до јесени 2019. Када су схватили да од тога неће бити ништа, надлежни су потегли за симболиком па су указали да ће нови Савски трг да осване на Сретење, односно Дан државности 2020. Онда је дошла корона која је одложила допремање делова споменика и његово монтирање, без кога, макар како су тврдили градски оци, није било ни могуће да се обнова трга заврши.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: