ИН4С

ИН4С портал

Мустафа од Монтенегра

"Док год се "Горски вијенац" чита и пјева у школама и црквама, никад Бошњак не сме да спава и да увек буде будан", одваљује сасвим непотребно Мустафа Церић, јер званична Подгорица, те застрашујуће поруке одавно примењује у пракси "новог црногорског идентитета".

Кад је о црногорским средњим школама реч, велико дело великог Његоша појављује се тек у другом разреду уз стидљиву анализу само неколико стихова и – ништа више.

Уз свесрдну подршку (не)очекиваног савезника, некадашњи врховни поглавар Исламске заједнице БиХ и актуелни председник Светског бошњачког конгреса Мустафа Церић, користећи простор једних наших новина и то из категорије озбиљнијих гласила, не бирајући речи осуо је дрвље и камење на Петра Петровића Његоша и његов „Горски вијенац“ означавајући их као „корене геноцида према Бошњацима“ и затражио да се не само у БиХ него и у Црној Гори и другде забрани изучавање и читање тог дела!

„Што се нас Бошњака тиче, то је дело које позива наше суседе на геноцид“, кликће отровним речником Мустафа Церић против једног од највећих песника и мислилаца у историји српства.

И то му је мало, па му смета не само Његош већ и Република Српска, коју он и његови истомишљеници, као што је то већ и урадио и високи представник Валентин Инцко, изједначавају са нацистичком творевином Независне Државе Хрватске и са Исламском државом тражећи њено укидање!

Најчудније је, међутим, што за своје захтеве призива у помоћ и званичну Црну Гору, чији антињегошевски и антисрпски и пронатовски део је одавно и великог владику Петра Петровића Његоша и његово узвишено дело са „Горским вијенцем“ забрани, чак и помињање његовог лика и дела у образовним и установама културе прихватајући тврдње Сарајева да је реч о „геноцидном пјеснику“.

Кад је о црногорским средњим школама реч, велико дело великог Његоша појављује се тек у другом разреду уз стидљиву анализу само неколико стихова и – ништа више.

„Док год се „Горски вијенац“ чита и пјева у школама и црквама, никад Бошњак не сме да спава и да увек буде будан“, одваљује сасвим непотребно Мустафа Церић, јер званична Подгорица, те застрашујуће поруке одавно примењује у пракси „новог црногорског идентитета“.

Због свега наведеног не би било зачуђујуће да садашњи владари Црне Горе, не, наравно, оне Његошеве, уз пригодну церемонију Церићу и његовим бившим и садашњим титулама придодају још једну за њега милозвучну – Мустафа од Монтенегра. У златотиску, наравно.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Мустафа од Монтенегра

  1. Crnogorci su genocidni što su se branili od turskog zuluma a turci su male mace.

    Trebali su istrebiti sve sto nije pravoslavno još tad i situacija bi bila bolja. Ovakvim izjavama muslimani traze sami da ih zadesi neko zlo prvom prilikom koja se ukaže.

  2. И нешто се све мислим, а сумњам да је добро тако размишљати, колико је нас Срба у Црној Гори, Србији и Републици Српској, ако Његош поново пропоје од зла домаћега.

  3. И још припријети Бошњак Муховић да има више Бошњака у Тузланском кантону него Црногораца у читавом свијету. А да је Његош крвник, поред Бошњака, знају и Кучи. Промијенио се вакат, констатује Муховић, није ово Његошева Црна Гора коју је сву могао виђети са Ловћена. Ово је нека друга Црна Гора. Бошњаци су са ДПС-ом на власти, али ће свиђати искључиво за себе и Бошњаке којима никад није било боље. Ваљда од вакта Турака.
    Тешко теби Његоше и твојим сљедбеницима. „Потурчи се плахи и лакоми“ и још им приде ДПС месија поче власти дават посластице. По своје је доша Враг, слободарску Црну Гору преузима Карадаг.

  4. Ако ћемо реално наслов треба да гласи „Мустафа од Карадага“.
    Ово је Карадаг Бошњака у коме је Његош „највећи крвник Бошњака и ислама“. Почујте то вечерас у бошњачким Игхрама без граница на ТВ Вијести.

  5. Mustafa od Montenegra!?
    Na šarenom ćilimu stizalo.
    Da nam lijepu bratsku reče! Kako smo genocidni da nam kaže, još od te veličajne knjige takvi, u tu njima mrsku knjigu svjezani, dok oni mir kaurskom Svijetu nose, pune ruke svakojaka berićeta, bombona i slatka rahatluka što miriši na svilenu arapsku ružu!
    Da nije naše literalne genocidnosti sve bi šarom cvjetalo, u hiljade boja ljubavi bez granica, između njegova Istoka, i ovih Zapada.
    Jedino im kvarimo mi i knjiga ova u vijenac spletena!!!
    … Da nas stid bude, đe smo jedino ovo mi potrčali da idilu kvarimo, hiljadama što traje, pa još i rasplamsaje u nove dane.
    Između njih i ovih!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *