МУП: Да партије немају увид у све податке током предизборне кампање

Скупштинска Радна група разматрала је данас препоруке из Коначног извјештаја Посматрачке мисије ОСЦЕ/ОДИХР поводом одржаних парламентарних избора 16. октобра прошле године, у дијелу који се односи на Министарство унутрашњих послова и Агенцију за електронске медије.

Директор Агенције за електонске медије Абаз Бели Џафић казао је да су препоруке детаљно проучили и дошли до сљедећих закључака: да је, између осталог добро да се дефинише почетак изборне кампање, да учесници у политичкој кампањи потпишу етички кодекс.

“У циљу повећања транспаретности треба размотрити и услов да изборни такмичари доставаљају привремене извјештаје о трошковима кампање прије изборног дана. Односно како би се допринијело транспарентости процеса, члан 54 Закона треба допунити на начин да се пропише као обавеза емитерима да донесу и објаве цјеновинк политичког оглашавања, најкасније десет дана од дана расписивања избора. Цијене политичког оглашавања морају бити исте за све политичке субјекте”, казао је Џафић.

Осим тога, неопходно је дефинисати шта је то политичко оглашавање, напомиње Џафић.

“Разговарали смо у Агенцији да ли треба лимитирати тај сегмент квотом од шест минута на сат. Мислимо да би то било подложно злоупотреби, постојали би медији који би неким политичким субјектима рекли испунили смо квоту, па не можемо да узмемо и ваш рекламни дио. Зато, предлажемо да нема прописане квоте, али да се јасно пропише шта је политичко оглашавање, да ли постоји бесплатно оглашавање…Нама је доста тога, да рецимо упозоримо електронски медиј због спорног спота, а онда неко пријави да смо забранили политички спот. Немам ја паметнијег посла него да се бавим тим, али хоћу да уколико медиј прекрши одредбе Закона да га затворим, изрекнем санкцију одузимања дозволе“, казао је Џафић, преноси РТЦГ.

Једна од препорука ОЕБС-а је и да би се ефикасан надзор законске усклађености медија током изборне кампање могао ојачати оснивањем независног тијела, које би било овлашћено да одлучује по жалбама и приједлозима, те да предузима ефикасне радње у случају кршења закона.

“Став Агенције је да ми нијесмо заговорници да се ствара неко посебно, ад- хоц тијело, већ да свако ради свој посао. У том смислу, ми смо за Агенцију предложили неке допуне, а оне би подразумјевале само скраћивање рокова, обавезност подношења исправке и одговора електронским медијима, активну улогу Савјета локалних јавних сервиса и активну улогу и одговорност власника приватних комерцијалних медија. “

МУП: Да се брише одредба Закона да парламентарне партије имају увид у све

МУП види спас у препоруци ОЕБС да се мора обезбиједити заштита личних података, односно да је потребно формално регулисати приступ електронској бази података гласача, те ограничити приступ осјетљивим подацима.

Како је казала Зора Чизмовић, одредбе Закона о бирачком списку и Закона у заштити личних података су до сада биле у супротности, иако су на то упозоравали посланике, они су, како је истакла, били глуви.

Зато МУП, између осталог предлаже да се брише члан Закона који омогућава парламентарним странкама да све што траже из предмета да им се достави.

Радна група је на претходним сједницама расправљала о препорукама које се односе на Агенцију за спрјечавање корупције и Државну изборну комисију.

Колегијум предсједника Скупштине формирао је 10. октобра Радну групу која ће анализирати примјену изборног законодавства, размотрити и предложити начин имплементације препорука ОЕБС-а.

Радном групом руководи Марта Шћепановић, а у њој нема представника опозиције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: