Мукање по Роћану

Изгледа, и то не само изблиза, да Роћан не готиви овај виртуелни поредак који је по страни гурнуо (и занемарио) стварност, нарочито се у томе гуркању истиче телевизија, одвећ му тога ради мрска. Више се чоеком осјећао и сматрао у соцреализму, у вријеме кад је каријеру гурао као шофер, кад бијаше круто и одсјечно, дочим сад на свом паркингу има километарску возну колекцију шлепера и колону шофера, мада с истим не може, функција тако савјетује, подијелити искуство стечено слободним друмовањем. И, да: – недостају му говеда!

Овако или онако, себи је одушка давао на ливади, гдје говеда контемплирају своју суштину.

Расна крава, нпр. у односу са неконфликтним пољским цвијећем, јесте и представља слику природне хармоније. Уз то – зелени завичај је непромјењиво мјесташце, и тиме већ у себи има нечег вјечног.

Генетски смо, господо, скопчани са селом! Урбанизација је тек израз нашег комплекса, отуд Роћан (услед насумичне бетонизације и ситизације) носталгично вене за издашним пашњацима и расним говедима, која, ипак, напослетку, заврше у кланицама Франце, фирме препознате по томе што низ Лим просипа на литре животињске сукрвице.

Но, да се Роћан ишта пита (зато из протеста обријао бркове!), најрадије би на јавном сервису запослио говеда, маде ин Растов, која су према његовој домаћинској те слободној процјени, паметна и здрава, једноставна и лојална, а поврх свега, морална и професионална.

Можебити да Роћан не без разлога вјерује како је јунац појава коју објектив воли, фотогеничан и приплодан, јунчина је још модел који има савршену дикцију. Не чита са идиота, него муче директ „из главе.“

Са говедима, дакле, у телевизији, можда би јавни сервис напокон престао бити „јавна кућа“ (Роћан), и уприличио дневник који не би био мучно мукање у славу ДПС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: