МСП у уторак изриче пресуду по тужбама Србије и Хрватске

Међународни суд правде (МСП) у Хагу објавиће у уторак 3. фебруара пресуду по узајамним тужбама Хрватске и Србије за геноцид извршен на хрватској територији од 1991. године и 1995. године.

Српски правни тим очекује да Међународни суд правде у Хагу одбије хрватску тужбу против Србије, као и да утврди да су оружане снаге Хрватске током и после акције „Олуја“ починиле масовне злочине над српским народом, док су правни експерти уверени да ће обе тужбе одбачене.

Очекује се да ће суд најпре изрећи своју одлуку поводом тужбе Хрватске против Србије која је поднета 1999. године, а потом и поводом противтужбе Србије против Хрватске из 2009. године.

Пресуда МСП ће бити коначна, јер на њу не постоји право жалбе, а државе ће бити у обавези да по њој поступе.

Шеф српског правног тима Саша Обрадовић рекао је раније Тањугу да очекује да тужба Хрватске буде одбијена.

„Што се тиче противтужбе Србије која се односи на операцију „Олуја“ и злочине који су извршени у току и по завршетку те операције, ми остављамо суду да оцени да ли су се у тим злочинима стекла битна обележја кривичног дела геноцида“, додао је Обрадовић.

У сваком случају, како је навео, правни тим очекује да суд констатује да су се масовни злочини догодили и да то на неки начин буде препознато бар пред МСП-ом пошто није пред хашким Трибуналом.

Професор међународног права Тибор Варади пак очекује да ће и хрватска тужба и српска противтужба за геноцид пред Међународним судом правде бити одбачене.

Он је прошле седмице у изјави за „Мађар со“ подсетио да су се почетком деведесетих година догађали страшни злочини и у Хрватској, али да за разлику од Босне и Херцеговине, хашки тибунал није никог осудио за геноцид почињен у Хрватској.

„Не само да нико није осуђен, него нико није ни тужен за геноцид. Због тога није вероватно да ће МСП осудити било Србију, било Хрватску, јер је надлежан само за случајеве геноцида“, рекао је Варади.

Без обзира какве буду одлуке МСП-а по тужбама Србије и Хрватске оне су у обавезујуће за све чланице УН.

Уколико би суд издао неки налог држави, на пример у погледу накнаде штете, онда би та држава била дужна да по њему поступи.

Међутим суд у овој фази поступка не доноси одлуку о конкретној накнади штете, већ оставља известан период државама да се око тога договоре. Уколико до договора не дође, државе би опет ишле пред суд специфираним захтевом.

Што се тиче спровођења такве одлуке њено извршење надгледао би Савет безбедности УН.

Србија је од МСП затражила да операцију „Олуја“ коју су извршиле оружане снаге Хрватске прогласи за геноцид над спрским народом и ту државу прогласи кривом због кршења Конвенције о спречавању геноцида.

Поред тога, противтужбеним захтевом Србија је предложила да МСП пресудом обавеже Хрватску на репарације Србима из Крајине због злочина које су претрпели током „Олује“.

Затражено је и да се омогући слободан повратак Србима који се још нису вратили у Хрватску, да „Олуја“ престане да се слави као национални празник у Хрватској, као и да се казне сви извршиоци злочина.

Овај спор почео је 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије, а усмена расправа завршена је 1. априла прошле године.

Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

Србија је одговорила контратужбом 10 година касније, која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: