Може ли се вратити протерана ћирилица у Црној Гори

Срп­ски на­ци­о­нал­ни са­вет ини­ци­рао до­но­ше­ње за­ко­на за заштиту овог пи­сма, ко­јем се у Уста­ву га­ран­ту­је јед­на­кост с ла­ти­ни­цом

Црна Гора је током протекле три деценије институционалним механизмима протерала ћирилично писмо из уџбеника, званичне комуникације и кореспонденције, са јавних места и институција, чак и из школа, па тако данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма.

„Да би се остварило оно што је Уставом гарантовано, Српски национални савет (СНС) захтева да се кроз иницијативу посланика нове парламентарне већине уврсти у скупштинску процедуру и усвоји Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори. Зато смо Предлог закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори доставили свим посланичким клубовима парламентарне већине на даљу процедуру”, каже за „Политику” Момчило Вуксановић, председник СНС-а.

Он подсећа да је у Уставу Црне Горе, у члану 13, недвосмислено утврђено да су ћирилично и латинично писмо равноправни, „што је у пракси апсолутно непримењено”.

„Без обзира на уставну загарантованост равноправности ћириличног и латиничног писма, доскорашња парламентарна већина одбијала је да Предлог закона о заштити ћириличног писма уврсти у скупштинску процедуру и поред званичних препорука заштитника људских права и слобода”, каже Вуксановић.

Према његовим речима, ћирилица у Црној Гори данас има статус само дозвољеног, али не и равноправног и обавезујућег писма. У кратком времену, готово сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази и називи улица, исписани су латиницом. На латиници се, како истиче, води сва државна администрација и кореспонденција, уз готово потпуно изопштавање ћириличног писма.

„Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице, ње би у веома кратком времену напросто нестало са простора Црне Горе, што би био не само недопустиви дискриминаторски чин према оном делу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизацијско насиље над историјом и културом Црне Горе”, оцењује саговорник Политике.

Вуксановић истиче да озбиљна подељеност грађана Црне Горе у вези с најважнијим политичким друштвеним и идентитетским питањима у Црној Гори траје скоро три деценије.

„У таквом амбијенту, без стриктног поштовања демократских принципа и законодавног оквира, немогуће је предвидети редослед будућих догађања. У протеклом времену све најважније одлуке на државном нивоу доношене су мимо воље већине грађана Црне Горе, уз огроман притисак и наклоност страног фактора, од којих и данас углавном зависе сви најважнији процеси државног функционисања”, сматра председник СНС-а.

Верује да ће се после промене власти у Црној Гори омогућити стриктно поштовање уставних норми и потребна демократичност, што би пружило могућност и за остваривање легитимних права, али и довело до смиривања озбиљних тензија.

„Прошло је више од пола године од промене власти, а још није ослобођена и демократизована ниједна државна институција. Од нове владе и парламентарне већине грађани Црне Горе не очекују много, али одмах траже слободне државне институције, успостављање уставног поретка и поштовање закона. А то значи одређивање датума спровођења пописа становништва, као законске обавезе још од 2011. године, што је најзначајније питање за међусобно помирење и уважавање”, поручује Вуксановић.

Подсећања ради, он каже да је ћирилицом исписана наша најпознатија књига „Мирослављево јеванђеље”, коју је Унеско уврстио у едицију „Памћење света”, као једно од највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и „Октоих” и друге књиге из Црнојевића штампарије, чије штампање представља најзначајнији датум културне историје Црне Горе.

„Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване и историјске народе Европе и света и њоме исписали све наше културне трагове и скоро до краја 20. века сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани су ћирилицом. Све новине радних организација и све новине организација друштвених делатности, сви годишњаци ЦАНУ, сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника, сва издања ’Побједе’, међу њима и едиција ’Луча’ и сва издања ’Обода’ и ’Универзитетске ријечи’, као главних издавача у тадашњој Црној Гори, штампани су на ћириличном писму”, подсећа он.

Црна Гора је, како каже, била „најћириличнија република” у бившој заједничкој држави. Стога Српски национални савет од нове скупштинске већине тражи да се кроз доношење закона о заштити ћириличног писма у Црној Гори испоштује уставом загарантована равноправност ћириличног и латиничног писма.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: