Море зими

Како је зими? – гласи типизирано питање које љетујући пук поставља Приморцима.

Како би било? Само је досадним људима досадно.

Они који љети траже одговор како је на обали зими дијеле се у двије групе. Прва, бројнија, прижељкује да чује гдје живот престаје концем сезоне, јер тако буде лакши прелазак из пругастоплаве медитеранске безбрижности у увијек стресну свакодневицу.

Тек ријетки питају како је на обали од децембра до краја марта јер би хтјели да преживе авантуру звану Зима на мору. То су обично умјетници, млади, више писци неголи сликари. Још никог нисам упознао да је успио у намјери да сликајући или пишући презими, финансиран „из штека“, допунским каквим радом, курсевима сликања, писања, или часовима језика…

У „Причама о мору“ Андрић кроз уста континенталаца из Босне „који су у мjесецима фебруару или марту боравили у Дубровнику“ каже да обално вријеме „нема правог имена, јер прољеће није, јесен није, а зимом га нико овдје не назива“.

И заиста: тешко је признати зиму на мору када су јануар и фебруар тако доминантно у власти обијесне мимозе, дочим је хералдички симбол марта камелије у цвату. И једна и друга биљка, прва херцегновско дрво а друга которски жбун, имају своје феште. Снијег је у Заливу толико риједак да се на Тргу од оружја може купити разгледница са снијегом у Котору – као куриозитет!

Док је пак Ловћен под метарским сметовима, обалну линију без све шале грије морска вода у којој одважни не прекидају сезону пливања. У тој води се, кад је бонаца, огледају зимзелене специје: палме, магнолије, ловорова стабла, медитерански борови, кипариси, олеандри…

Бока је сва у власти Црне Горе, тог уског рама који ван наплативе сезоне не зна да има море и зими. Али ипак Црна Гора зна да новац не пада одозго, него долази морем, па свугдје гдје је ограничење 40 на сат – паркира сачекушни полицијски аутомобил. Плави хајдучки двојац не слути како гласи одговор на питање који је највећи сан полицијота из Црне Горе? – Да закупи дио Јадранске магистрале и почне да ради приватно! Пише у књизи „Бокешки хумор“.

Бока је некад била испарцелисана на рибарске поште а сада је канда на криминалне. Сликари или писци који ван сезоне опште у Заливу, могу да опазе како се криминал може да сијече на коцке. Котор има Стари град као туристичку и нарко меку, Херцег Нови гради Портонови, у Тивту је Порто Монтенегро, а у Будви су фамозни Дукљански вртови. Спрам ових инвестиција и грађевина на локацијама А1, без све шале, Београд се на води угледа на патерн Милове државе у којој се квадрат Старог града Котора, махом странцима, продаје и до 10.000.

Осим ријетких примјера који су до сада успркосили 90-им годинама 20. вијека када је и дуж обале све пропало, јављају се мала приватна бродоградилишта, узгајалишта шкољки, стада ситног грла у залеђу… што је све производња, за разлику од хотелских, ресторанских, маринских и осталих услуга укључујући и авио, но ипак с акцентом на ријечи: услуге.

Када је Матија Бећковић нашао гдје су Монтенегрини нација поносних конобара, официјелна Црна Гора је екскомуницирала Бећковића, у наопаком идеолошком кључу прочитавши што је пјесник заправо хтио да каже.

Зима је право вријеме за куповину некретине на Приморју. Цијене су ниже, а и види се да ли током кишне сезоне – када пљусак прожима пљусак – у стан улази вода.

Енигма ће остати, још неко вријеме, зашто Монтенегро не опорезује море помораца, хиљаде и хиљаде наутичара и бродомашинаца што сваког мјесеца зараде колико и професор за годину? Не личи то на хајдучку творевину која себе у кривом огледалу данашњице види самосталном и сувереном државом. Бока и данас све што има – има захваљујући пловидби.

Како је зими?

Рекао бих да је обални стандард једнак београдском. То је оно што депримира.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: