МонтенегринГо тип 2006
1 min read
присталице Ђукановића
Пише: Саша Др. Ђуровић
Телефонира ми један дпс кадровик па ми вели: „Видје ли овај покушај атентата на Ђукановића?” / „Ма то је отрцано, причај несто ново.“ / “Па ново”, вели, „на путу за Цетиње, ударио један у колону која га је пратила – шта мислиш, је ли то покушај атентата?“
Не знам зашто би неко хтио да убије Ђукановића. Не знам да је иједна једина служба заинтересована за Ђукановићеву ликвидацију. То што он ламентира о угрожености, па макар и кад ћути, а његови љубитељи и клика из партије „страхују“ то је друго, они га доживљавају тако па мисле да је Трамп у односу на њега litle.
Био сма присутан за вријеме референдума кад једна аветиња рече да је Мило као Тито. А ирелевантан је, осим у накарадној перцепцији полтрона и слуга, битан само у Црној Гори, онима који од њега зависе. И док сам ја чекао другарицу „Redhead“ да се огласи званично те да објасни „случај“ са становишта правне науке у дрзави Шангај, Вијести већ бијаху јавиле шта је било и како, па кад чух презиме „атентатора“ рекох „ау, а ђе ће на племеника?“
Баба моје жене воли тога Ђукановића мимо људе. „Што је то баба?“ питам, мислим ваљао јој је нешто, он, или неко из вамеље, у Црној Гори се воли из интереса обично. „Не, вала, никад“, ал’ је њен, Чевљанин, баба од Милића село Ресна, Бјелице, нахија катунска. И баба би га скрила “да га неко ћера да га убије..“ давно је рекла још. А не ћера га нико, баба, не брини. Гониће га, због неких трансакција у којима се помиње, ал’ то није опасно толико, ал’ да неко покуша да га убије, неће.
Него о љубитељима лика и дјела и о том менталном профилу новога Црногорца тзв. МонтенегринГа. Иначе, аутохтони Гринго је једна раритетна врста која егзистира у Мексику, уз појас који граничи са Америком, нема зубе, и потпуно је необразован. Свака сличност између та два профила је просто сличност. Носи левор и сомбреро, који по потреби задјене за појас. Разлика између аутохтоног и МонтенегринГа је у том што домицилни имаУ зубе, на шарафе, или на жабицу. Природне зубе има тек понеко. Од тих, МонтенегринГа. Аутохтоном грингу кад се смије „сијевају“ тројке јер прва четири нема. Гринго, врста заступљена у шпагети-вестернима. Али гринго је обично одан овну предводнику, односно лидеру, зна за елементарно поштење, макар био и безуби тигар.
А ево какав је профил просјечног МонтенегринГа. Повео једног ДПС кадровика да ми уплати кладионицу, ето нијесам непорочан, али играм с малим парама, скромно, и тај љубитељ лика и дјела господааааара, МонтенегринГо тип 2006, улази у ауто. Ауто је моје жене, ја више волим да пјешачим. Кад сам изван Црне Горе додијеле ми некакво службено ауто и пратиоца, а ја вазда кажем да претјерују, да нијесам ја баш толико битан, а они онда „реку“ да им је тако однекуд речено, па ми „реку“ да тако треба. Ајд’ ОК, па онда пратиоцу дам и да вози. Кад сам у Црној Гори имам и пратиоце и „слушаоце“ телеВона, то ме држава чува. Држава Шангај! Углавном, ретро сам потпуно, умјесто да „биднем ин“ као црногорски бизмисмени, ја волим пјешке. Могуће јер сам имао ауто кад га је мало ко у Црној Гори имао, тачније, имао је мој отац један од понајбољих аута тада, онда кад их у Црној Гори није било 100-тињак укупно. Иживио се на вакат, а не као ови сад што купују кола па онда и љубав с колима, а онда тим љубавима купују гардАробу, фармАрице, и слично. И нека купују, жељно то а не умије другачије него да плати, али је проблем што купују од народних пара.