Mond: Za SAD je Krim izgubljen
1 min read
Predsednik Barak Obama nema drugog izbora već da oko ostatka Ukrajine utvrdi “crvenu liniju“ pred akcijom Rusije, piše “Mond” i dodaje da Obama „naravno neće upotrebiti izraz ‘crvena linija’ jer se dovoljno opekao na slučaju Sirije“.
Pariski list primećuje da su, međutim, i Obama i ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk, koga je američki predsednik primio u sredu, „ostavili otvorena vrata za rešenje pregovorima“ kroz promene ustava i izbore u Ukrajini, iako je Obama upozorio da se „to teško može ostvariti kad je puščana cev uperena na slepoočnicu“.
Nedeljni referendum o otcepljenju Krima se i u Vašingtonu i u Evropskoj uniji smatra svršenim činom, ali se ipak daju izvesne šanse da američki državni sekretar Džon Keri sutra u Londonu u susretu s šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom zidejstvuje diplomatsko rešenje na temelju predloga koji su SAD i EU zajednički uputili Moskvi.
Okosnica tog predloga je „kontakt-grupa“ za nagodbi oko statusa Krima, verovatno uz kulturnu i druge vrste šire autonomije za „proruski“ istočni deo Ukrajine, pod uslovom da Moskva već sad ne posegne za aneksijom Krima Rusiji.
Svi u Evropskoj uniji naglašavaju da, čak i ako dođe do bitnog pogoršanja odnosa Evrope i Rusije, niko ne želi rat i tako je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da za Ukrajinu nema vojnog rešenja, iako je američki ministar odbrane Čak Hejgel rekao da su „sva sredstva moguća“.
„Mond“ navodi mišljenje bivšeg američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa da „Krim jeste izgubljen“.
Ali Gejts kao da ukazuje na „tihu crvenu liniju“ kada podvlači da „naša strategija mora biti da se suprotstavimo dugoročnoj strategiji Putina o ponovnom stavljanju drugih država pod nadzor Moskve“.
„Drugo rašireno mišljenje među onima koji su realni“, dodaje pariski dnevnik, jeste „finlandizacija Ukrajine“, odnosno Ukrajina kao neutralna evropska tampon-država što Vašingtonu predlažu bivši najviši američki zvaničnici Zbignjev Bžežinski, Henri Kisindžer i drugi.
U Evropskoj uniji je i dalje uočljiva podela u stavovima na pretežno „stare članice“ – Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Italiju koje su za odlučnu, ali staloženu politiku prema Moskvi i zbog velikih investicija, prisustva svojih kompanija na ruskom tržištu, trgovine vredne 360 milijardi evra, dragocenih isporuka ruskog gasa, novca koje mnoge ruske firme drže u bankama u Londonu i drugim evropskim finansijskim središtima.
„Nove zemlje“ EU, a naročito Poljska i baltičke države, zahtevaju mnogo oštrije poteze, a Evropski parlament je danas delom uvažio njihove zahteve naglasivši u rezoluciji da akcija Moskve na Krimu „ugrožava bezbednost EU“.
U ponedeljak će, kada se već bude znao ishod referenduma na Krimu, ministri inostranih poslova EU oceniti da li je Moskva učinila korake ka smanjivanju zategnutosti i, shodno tome, odlučiti hoće li uvesti dodatne sankcije, što sprema i Vašington.
Reč je o zabrani viza i zamrzavanju imovine dvanaestak ruskih zvaničnika za koje se smatra da su najviše uticali na „rusku okupaciju Krima“, kako se to navodi u izvorima EU u Briselu.
Evropski parlament je zatražio da, u tom slučaju, EU obustavi isporuke savremene tehnologije i oružja Moskvi i „preduzme mere protiv ruskih kompanija, naročito u sektoru energije“ što bi u prvom redu bio Gasprom.
Ruska Duma je upozorila da će u tom slučaju zavesti uzvratne sankcije i konfiskovati sredstva evropskih i američkih kompanija koje posluju u Rusiji.
Teško pogoršavanje sveukupnih odnosa Rusije i Zapada je krajnje zabrinulo i američke i evropske kompanije koje posluju u Rusiji i čelnici tih firmi već vrše pritisak na vlade da dobro odmere štetu koju bi svi pretrpeli.
Francuska je u kritici Moskve bliska Vašingtonu, ali je saopšteno da situacija oko Ukrajine neće sprečiti isporuku dva velika vojna broda čiju izgradnju upravo dovršava jedno francusko brodogradilište.
FRANCUSKA JE OTKRILA JOŠ JEDNU TAJNU AFERU „SNIMAK“ NIKOLE SARKOZIJA, ALI SADA SUDSKU!
Bivšeg francuskog predsjednika su prisluškivale su i sudije u okviru istrage finansiranja (zbog sumnje o umješanosti tadašnjeg libijskog predsjednika Gadafija) Sarkozijeve izborne kampanje 2007 (osim što je njegove sastanke tajno snimao njegov najbliži saradanik Bison), izvještava agencija Frans Pres i javna televizija „France2“.
Ovo je prvi put da pravosudni izvor pruža informacije o prisluškivanju Nikole Sarkozija.Bivšeg francuskog predsjednika su prisluškivale sudije od 3. septembra 2013 u kontekstu istrage o finansiranju njegove kampanje 2007, kazao je finansijski tužilac agenciji FP u srijedu, 12 marta.
Uz Sarkozija, navodno je slučajno prisluškivan na kratko i njegov advokat Tjeri Erzog. Naime, prema tvrdnji tužioca istražitelja za finansijske prekršaje,on navodno nije direktno stavio na prisluškivanje i advokatov telefon nego jedan telefonski broj pod lažnim imenom i čim se pokazalo da je to broj advokata Nikole Sarkozija, prekinuto je snimanje koje je trajalo samo nekoliko sati.
Što se tiče bivšeg šefa države, prisluškivana su dva njegova telefona, kazao je tužilac istražitelj. Jedan broj je kontrolisan počev od 3. septembra prošle godine a drugi telefon od 19 septembra, što znači da je prisluškivanje trajalo 6 mjeseci.
Prema dnevniku „L’ Mond“, sudije su stavile na prisluškivale i telefone Kloda Geana, generalnog sekretara Predsjedništva Republike tokom Sarkozijevog mandata i Brisa Ortfea, ministra Unutrašnjih poslova francuskih Prekomorskih teritorija i Teritorijalnih zajednica od 2009 do 2011. Izvori bliski toj sudskoj akciji kažu da je na kontroli bio i telefon sadašnjeg direktora Kabineta Nikole Sarkozija, Mišela Godena, bivšeg šefa Nacionalne Policije Francuske.
Afera o sudskoj odluci prisluškivanja Nikole Sarkozija vraća se, pak, kao bumerang aktuelnoj socijalističkoj vladi zapetljanoj u objašnjenja o sopstvenim saznanjima o čitavoj stvari što se pretvara u veoma kompromitujući dosije za aktuelnog predsjednika Fransoa Olonda.
Naime, na javnoj televiziji „Francuska 2“, Olondov premijer Mark Ero uhvatio je u laž sopstvenu ministarku Pravde, Kristianu Tobira u njenoj tvrdnji da ništa nije znala o prisluškivanju razgovora Sarkozija sa njegovim advokatom.
Aferu zaoštrava i nekadašnji francuski premijer Fransoa Fijon pripadnik partijske grupacije UMP (čiji je član i Sarkozi) postavljajući pitanje „Čemu sva ta prisluškivanja? Zašto su trajala tako dugo i zašto je povrijeđen ignorisanjem osnovni princip povjerljivosti između Sarkozija i njegovog advokata i zašto je ministarka Pravde lagala kada je tvrdila da ništa nije znala? Ako je pak znala, kako možemo da povjerujemo da šef države nije ništa znao, pitao je javno Fijon?
„Dok god ne budemo imali jasna objašnjenja o svemu tome, imamo razloga vjerovati da se radi o nekoj vrsti obračuna koji nije dostojan vladavini prava“, zaključio je Fijon pozivajući predsjednika Olonda „Da rasvijetli to pitanje što je prije moguće na način da ne ostane ni trunka sumnje!“.
U međuvremenu, početna afera snimanja Sarkozijevih sastanaka dobila je i svojevrsnu i frivolniju, recimo, „reinterperetaciju“ tako što je bivša prva dama Francuske , Karla Bruni adaptirala aferu tajnog snimanja svog supruga od strane najbližeg saradnika Bisona, rimjekom svog pjevačkog hita „Quelqu’un m’a dit“ („Neko mi je rekao“) čime je duhovito smanjila tenziju. Naime, na svom koncertu prošlog utorka, u pariškom kultnom mjuzikholu „Olimpija“, umjesto stiha pjesme: „Neko mi je rekao da me još uvijek voliš“ otpjevala je radije ovom prilikom: „Neko mi je rekao da nas prisluškuju…psssst“.
Ako razmislimo i prisjetimo se bliske i dalje prošlosti, asocijacije francuskog „Snimka“ mogu upućivati na dva različita ozbiljna presedana: američki „Votergejt“ (kada je 70-tih godina predsjednika Niksona zatvora spasio samo njegov potpredsjednik i nasljednik Džerald Ford) i, naravno, domaća DPS-ovska snimljena izborna mućka koja ovdašnje vlastodršce nije uopšte ni postidjela a kamo li uzdrmala njihovu vlast, do te mjere da su se komotno i neodgovrno „umućkali“ bezočno i u beranske izbore računajući, nažalost ispravno, u neprimjerenu nespremnost građana Crne Gore i ovdašnjeg komiranog pravosuđa na iole ozbiljniju reakciju! Više se „potresao“, inače prilično ravnodušni, evropski ambasador Mitja Drobnič nego mi, čiju kožu Đukanović & Kompanija svakodnevno „deru“, snimljeni ili ne!
Podgorica, 13.03.2014.
Dragan Janjić