Председник Барак Обама нема другог избора већ да око остатка Украјине утврди “црвену линију“ пред акцијом Русије, пише “Монд” и додаје да Обама „наравно неће употребити израз ‘црвена линија’ јер се довољно опекао на случају Сирије“.
Париски лист примећује да су, међутим, и Обама и украјински премијер Арсениј Јацењук, кога је амерички председник примио у среду, „оставили отворена врата за решење преговорима“ кроз промене устава и изборе у Украјини, иако је Обама упозорио да се „то тешко може остварити кад је пушчана цев уперена на слепоочницу“.
Недељни референдум о отцепљењу Крима се и у Вашингтону и у Европској унији сматра свршеним чином, али се ипак дају извесне шансе да амерички државни секретар Џон Кери сутра у Лондону у сусрету с шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом зидејствује дипломатско решење на темељу предлога који су САД и ЕУ заједнички упутили Москви.
Окосница тог предлога је „контакт-група“ за нагодби око статуса Крима, вероватно уз културну и друге врсте шире аутономије за „проруски“ источни део Украјине, под условом да Москва већ сад не посегне за анексијом Крима Русији.
Сви у Европској унији наглашавају да, чак и ако дође до битног погоршања односа Европе и Русије, нико не жели рат и тако је немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила да за Украјину нема војног решења, иако је амерички министар одбране Чак Хејгел рекао да су „сва средства могућа“.
„Монд“ наводи мишљење бившег америчког министра одбране Роберта Гејтса да „Крим јесте изгубљен“.
Али Гејтс као да указује на „тиху црвену линију“ када подвлачи да „наша стратегија мора бити да се супротставимо дугорочној стратегији Путина о поновном стављању других држава под надзор Москве“.
„Друго раширено мишљење међу онима који су реални“, додаје париски дневник, јесте „финландизација Украјине“, односно Украјина као неутрална европска тампон-држава што Вашингтону предлажу бивши највиши амерички званичници Збигњев Бжежински, Хенри Кисинџер и други.
У Европској унији је и даље уочљива подела у ставовима на претежно „старе чланице“ – Немачку, Француску, Велику Британију, Италију које су за одлучну, али сталожену политику према Москви и због великих инвестиција, присуства својих компанија на руском тржишту, трговине вредне 360 милијарди евра, драгоцених испорука руског гаса, новца које многе руске фирме држе у банкама у Лондону и другим европским финансијским средиштима.
„Нове земље“ ЕУ, а нарочито Пољска и балтичке државе, захтевају много оштрије потезе, а Европски парламент је данас делом уважио њихове захтеве нагласивши у резолуцији да акција Москве на Криму „угрожава безбедност ЕУ“.
У понедељак ће, када се већ буде знао исход референдума на Криму, министри иностраних послова ЕУ оценити да ли је Москва учинила кораке ка смањивању затегнутости и, сходно томе, одлучити хоће ли увести додатне санкције, што спрема и Вашингтон.
Реч је о забрани виза и замрзавању имовине дванаестак руских званичника за које се сматра да су највише утицали на „руску окупацију Крима“, како се то наводи у изворима ЕУ у Бриселу.
Европски парламент је затражио да, у том случају, ЕУ обустави испоруке савремене технологије и оружја Москви и „предузме мере против руских компанија, нарочито у сектору енергије“ што би у првом реду био Гаспром.
Руска Дума је упозорила да ће у том случају завести узвратне санкције и конфисковати средства европских и америчких компанија које послују у Русији.
Тешко погоршавање свеукупних односа Русије и Запада је крајње забринуло и америчке и европске компаније које послују у Русији и челници тих фирми већ врше притисак на владе да добро одмере штету коју би сви претрпели.
Француска је у критици Москве блиска Вашингтону, али је саопштено да ситуација око Украјине неће спречити испоруку два велика војна брода чију изградњу управо довршава једно француско бродоградилиште.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
FRANCUSKA JE OTKRILA JOŠ JEDNU TAJNU AFERU „SNIMAK“ NIKOLE SARKOZIJA, ALI SADA SUDSKU!
Bivšeg francuskog predsjednika su prisluškivale su i sudije u okviru istrage finansiranja (zbog sumnje o umješanosti tadašnjeg libijskog predsjednika Gadafija) Sarkozijeve izborne kampanje 2007 (osim što je njegove sastanke tajno snimao njegov najbliži saradanik Bison), izvještava agencija Frans Pres i javna televizija „France2“.
Ovo je prvi put da pravosudni izvor pruža informacije o prisluškivanju Nikole Sarkozija.Bivšeg francuskog predsjednika su prisluškivale sudije od 3. septembra 2013 u kontekstu istrage o finansiranju njegove kampanje 2007, kazao je finansijski tužilac agenciji FP u srijedu, 12 marta.
Uz Sarkozija, navodno je slučajno prisluškivan na kratko i njegov advokat Tjeri Erzog. Naime, prema tvrdnji tužioca istražitelja za finansijske prekršaje,on navodno nije direktno stavio na prisluškivanje i advokatov telefon nego jedan telefonski broj pod lažnim imenom i čim se pokazalo da je to broj advokata Nikole Sarkozija, prekinuto je snimanje koje je trajalo samo nekoliko sati.
Što se tiče bivšeg šefa države, prisluškivana su dva njegova telefona, kazao je tužilac istražitelj. Jedan broj je kontrolisan počev od 3. septembra prošle godine a drugi telefon od 19 septembra, što znači da je prisluškivanje trajalo 6 mjeseci.
Prema dnevniku „L’ Mond“, sudije su stavile na prisluškivale i telefone Kloda Geana, generalnog sekretara Predsjedništva Republike tokom Sarkozijevog mandata i Brisa Ortfea, ministra Unutrašnjih poslova francuskih Prekomorskih teritorija i Teritorijalnih zajednica od 2009 do 2011. Izvori bliski toj sudskoj akciji kažu da je na kontroli bio i telefon sadašnjeg direktora Kabineta Nikole Sarkozija, Mišela Godena, bivšeg šefa Nacionalne Policije Francuske.
Afera o sudskoj odluci prisluškivanja Nikole Sarkozija vraća se, pak, kao bumerang aktuelnoj socijalističkoj vladi zapetljanoj u objašnjenja o sopstvenim saznanjima o čitavoj stvari što se pretvara u veoma kompromitujući dosije za aktuelnog predsjednika Fransoa Olonda.
Naime, na javnoj televiziji „Francuska 2“, Olondov premijer Mark Ero uhvatio je u laž sopstvenu ministarku Pravde, Kristianu Tobira u njenoj tvrdnji da ništa nije znala o prisluškivanju razgovora Sarkozija sa njegovim advokatom.
Aferu zaoštrava i nekadašnji francuski premijer Fransoa Fijon pripadnik partijske grupacije UMP (čiji je član i Sarkozi) postavljajući pitanje „Čemu sva ta prisluškivanja? Zašto su trajala tako dugo i zašto je povrijeđen ignorisanjem osnovni princip povjerljivosti između Sarkozija i njegovog advokata i zašto je ministarka Pravde lagala kada je tvrdila da ništa nije znala? Ako je pak znala, kako možemo da povjerujemo da šef države nije ništa znao, pitao je javno Fijon?
„Dok god ne budemo imali jasna objašnjenja o svemu tome, imamo razloga vjerovati da se radi o nekoj vrsti obračuna koji nije dostojan vladavini prava“, zaključio je Fijon pozivajući predsjednika Olonda „Da rasvijetli to pitanje što je prije moguće na način da ne ostane ni trunka sumnje!“.
U međuvremenu, početna afera snimanja Sarkozijevih sastanaka dobila je i svojevrsnu i frivolniju, recimo, „reinterperetaciju“ tako što je bivša prva dama Francuske , Karla Bruni adaptirala aferu tajnog snimanja svog supruga od strane najbližeg saradnika Bisona, rimjekom svog pjevačkog hita „Quelqu’un m’a dit“ („Neko mi je rekao“) čime je duhovito smanjila tenziju. Naime, na svom koncertu prošlog utorka, u pariškom kultnom mjuzikholu „Olimpija“, umjesto stiha pjesme: „Neko mi je rekao da me još uvijek voliš“ otpjevala je radije ovom prilikom: „Neko mi je rekao da nas prisluškuju…psssst“.
Ako razmislimo i prisjetimo se bliske i dalje prošlosti, asocijacije francuskog „Snimka“ mogu upućivati na dva različita ozbiljna presedana: američki „Votergejt“ (kada je 70-tih godina predsjednika Niksona zatvora spasio samo njegov potpredsjednik i nasljednik Džerald Ford) i, naravno, domaća DPS-ovska snimljena izborna mućka koja ovdašnje vlastodršce nije uopšte ni postidjela a kamo li uzdrmala njihovu vlast, do te mjere da su se komotno i neodgovrno „umućkali“ bezočno i u beranske izbore računajući, nažalost ispravno, u neprimjerenu nespremnost građana Crne Gore i ovdašnjeg komiranog pravosuđa na iole ozbiljniju reakciju! Više se „potresao“, inače prilično ravnodušni, evropski ambasador Mitja Drobnič nego mi, čiju kožu Đukanović & Kompanija svakodnevno „deru“, snimljeni ili ne!
Podgorica, 13.03.2014.
Dragan Janjić