Молебан
1 min read
Наше Косово Поље
Пјесма из рубрике под називом „СТОЈБИНО СРПСКА“, коју уређује Милица Краљ (антологија пјесама о Косову)
Молебан
Заредио сам душу сакату за дан судњи, Господе,
склупчао трпњу;мигом живота да посвједочим могу:
копни земља хвостанска. У размрачју
потоњих љета осионо најездише неки створови
што исполичари тек могли би бити по хрисовулу тврдом.
О обједу злу, о гркој вечери, даворим:усхтједоше
прогнати из земље долне. Јесам трпљењу вичан, Боже,
ал оно опогани огњишта наша, осрамоти нејач,
опустоши и оплијени, сажиже и сатре,
приграби жупе и крајишта хвостанска.
Земљу нашу баштинску, клетишта и гумна,
сјенокосе и винограде, пчелињаке и гојна стада.
Они су младице лозе, воћа процвалог тек брадвом у коријену.
О Задушницима, под цијелцем, преметнуше
крстаче и огубаше свијеће,
почившим развијаше прах и рухо самртно,
мошти у мочила завргоше,
на коротне прагове удовичке насрнуше.
Коштицу отрова у причест, дај, Господе,
мрклином засјени вид – да не видим у пребјеге.
Услиши једину клетву:непоменика
подвижништво срамно у повјесницу дај, у памтивијек.
