Мојсиловић: Рат против истине – Сорош, Фејсбук и Гугл уводе цензуру на интернету

Борбу против “лажних вести” водиће, пре свега, на друштвеној мрежи “Фејсбук”, Марк Закербер, а у тој работи већ му помажу либерални милијардери на челу с Билом Гејтсом и, наравно, Ђерђом Сорошем.

Ако сте икада живели у уверењу да је истина ресурс који припада свима, ново време ће вас убрзо демантовати. Термин “постистина”, који је у западним медијима проглашен за реч године, и о коме се ових дана расправља на трибинама, блоговима и у новинским есејима, објашњен је као “политичка култура у којој је дебата уоквирена емоцијама које су раздвојене од чињеница”.

Тема је добила свој конкретни политичко-лингвистички обрис и дефиницију, због незадовољства глобалне елите у погледу “брегзита”, Трампове победе и, очигледно, пропалог посла да се свет убеди како у Сирији зли Асад, уз помоћ још горег Путина, не дозвољава добрим Американцима да победе терористе и спасу свет од сиријског диктатора.

Али да цела ствар није само уобичајено медијско свођење рачуна за годину која управо истиче, можда највише говори један детаљ – медији који су најгласнији промотери неолибералне агенде покренули су кампању која се зове „fake news“, односно “лажне вести”. Борбу против “лажних вести” водиће, пре свега, на друштвеној мрежи “Фејсбук”, Марк Закербер, а у тој работи већ му помажу либерални милијардери на челу с Билом Гејтсом и, наравно, Ђерђом Сорошем.

Новооснована Међународна мрежа за проверу чињеница, ИФЦН, имаће задатак да дојављује о свим текстовима и постовима на друштвеним мрежама који би могли да узнемире свет слободних и демократских медија. Јер су се, изгледа, због Хиларине пропасти на изборима, милијардери који владају светом много узнемирили, поготово с обзиром на чињеницу да су се око ње доста истрошили, те да им се улагања нису исплатила.

Другим речима, драги пријатељи, истина припада власницима велике лове, која, као што је познато, влада нашим животима. Отворено друштво се прави строго контролисаним медијима, а то много кошта, и та контрола је скупа, па се немојмо чудити ако буде била спроведена тако добро, јер финансијерима те контроле не пада на памет да се више икада нервирају што свет није баш убеђен у истине које им они сервирају.

О истини и лажима одлучиваће, да се Власи не сете, трећа страна, то јест нека врста глобалног жирија или пороте која има тапију на процену шта је лаж а шта је истина, шта можемо да читамо а шта би било лоше за нашу срећу у отвореном друштву затвореног типа – и то је фамозан ИФЦН, који чине локалне испоставе за процену истине, односно лажи.

Локалне испоставе, погађате, чеда су Сорошеве бриге за отварање друштава и њихово стављање под контролу безграничне истине креиране у СЦИ – односно Светском центру за истину. Истиномери су тако националне и локалне подружнице за политичку коректност, или да се прецизније изразим, глобално установљене полицијске станице духа.

Медији, укључујући и друштвене мреже, заслужују онолико слободе колико локалне испоставе ИФЦН процене, што само значи да је количина слободе директно сразмерна количини правилног размишљања, а свака прича о неслободи, логично, може бити проглашена за лажљиву, и тако санкционисана.

Правилно размишљање, надаље, моћи ће да се учи из глобалних медија, па онај стари руски виц у коме човек промени канал, а на другом ТВ каналу му полицајац са пендреком строго каже “врати се на први канал”, постаје реалност умреженог, отвореног, слободног света, у коме више чак не постоји ни најмањи покушај да се прикрије да су Орвелова и Хакслијева научнофантастична литература – данас остварена реалност.

Нека нас не изненади ниједна истина и ниједна “маркирана” лаж која стигне из ових центара, јер ко ће, ако не локалне испоставе Светског центра за истину, да нам каже како изгледа ово у чему живимо. А ово у чему живимо, све више постаје свет у коме нема места за истине које немају оверу с највишег места. Додајмо томе и једну чињеницу око које се мало ко узнемирио – да би Светски центар за истину могао несметано и плодоносно да ради, да би могао да нам сервира истину, истину и само истину, Тако им Бог помогао, Сорошеве и Закенбергове локалне испоставе добиле су одрешене руке да у име спречавања неправилног размишљања шпијунирају све што промиче друштвеним мрежама.

И тако смо стигли до дистопије – Царство лажи и контроле ума постаје једини власник истине, а сваки човек потенцијални је реметилачки фактор и могућа претња срећи у јединој истини Новог светског поретка. Пропаганда више није само васпостављање својих истина, него физичко брисање свега што се у тај рам отвореног друштва не уклапа.

И оно једино што нам је преостало – јесте шапат.

А шапат, понекад, зна да буде неуопредиво моћнији од сваке урлајуће рике.

Срећна НОВА 2017.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: