Моја директорица ти је купила нови ајфон, гласила је порука коју је Никола Лекић послао ћерки, а коју је на јучерашњем рочишту у подгоричком Вишем суду прочитао тужилац Јован Вукотић, у предмету који Специјално државно тужилаштво (СДТ) води против бивше директорице Агенције за спречавање корупције (АСК) Јелене Перовић и њене помоћнице Нине Паовић за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање службене исправе.
Перовић и Паовић терете се да су прибавиле имовинску корист Лекићу – тако што су са њим потписале уговор о дјелу који није заведен и исплатиле му нето надокнаду, иако је већ постојао други уговор о дјелу за исте послове.
Перовић је, према оптужници, и незаконито исплаћивала варијабилне и прековремене зараде, фиктивно приказивала службена путовања, кривотворила документа за визе и плаћала телефонске рачуне члановима породице и сарадницима.
Лекић је јуче казао да “вјероватно јесте била таква порука”, али да његова ћерка није добила телефон на поклон. Објаснио је да је картицу своје ћерке убацио у службени телефон јер су, како је рекао, “били праћени и ухођени”.
Лекић је казао да је у АСК-у био ангажован по уговору о дјелу, а да су му послови обухватали слагање документације, помоћ при изради статистичких извјештаја и касније организацију службених путовања.
“Ишао сам на службена путовања, требало је неко да се бави организацијом, свиме што чини путовање безбједним”, рекао је он.
Додао је да му је Перовић дала на коришћење службени телефон који је, осим њега, користила и његова ћерка, јер су, како тврди, у то вријеме били праћени.
На питање тужиоца Вукотића од када познаје Перовић, Лекић је одговорио да је познаје између седам и осам година. Када га је тужилац питао колико су блиски, реаговао је бранилац Јелене Перовић, адвокат Никола Мартиновић, успротививши се том питању.
Тужилац је затим питао Лекића како је дошло до тога да баш са Агенцијом, од свих државних институција, закључи уговор о дјелу, на шта је Мартиновић добацио: “Није могао у ЦЕДИС, јер није Демократа.”
Гуме на службеним аутомобилима бушене су три до четири пута, а починилац никада није пронађен. Ни Перовић ни Паовић то нису лако подносиле. Паовић су пробушене гуме и на службеном и приватном возилу, а мој ауто је био сав изгребан кључем”, навео је Лекић
Лекић је одговорио да је Перовић вјеровала да он може обављати послове који су јој били потребни.
“Возио сам је гдје треба, изигравао сам и њеног бодигарда јер смо се плашили да јој неко не науди. Цртала јој се мета, таблице њеног службеног аута биле су на насловним странама”, рекао је Лекић, наводећи да је због околности посла и атмосфере у којој су радили осјећао потребу да се додатно ангажује око безбједности директорице.
Казао је да никад раније није радио у државним органима, али и да је раније био осуђиван.
“Не могу да се сјетим да ли су пресуде против мене биле обрисане из евиденције у вријеме када сам закључио уговор о дјелу, а морам рећи да долазим из честите породице. Не сјећам се да ли ме је ко питао у вријеме потписивања уговора јесам ли осуђиван”, изјавио је Лекић. На питање тужитељке Маје Јанковић да ли је ишао на службена путовања ако Перовић није ишла, казао је да није.
“Радио сам све што се од мене тражило, без обзира на то што је писало у уговору. Нико из Агенције није имао примједбе на мој рад”, рекао је свједок.
На питање адвоката Мартиновића да ли је било медијских напада на Перовић, Лекић је одговорио: “То није био напад него прогон, а тај прогон су поспјешивали политичари.”
Описао је и ситуације које, према његовим ријечима, показују да су он, Перовић и Паовић били мете притисака.
“Гуме на службеним аутомобилима бушене су три до четири пута, а починилац никада није пронађен. Ни Перовић ни Паовић то нису лако подносиле. Паовић су пробушене гуме и на службеном и приватном возилу, а мој ауто је био сав изгребан кључем”, навео је Лекић.
Додао је да му је Перовић говорила како вјерује да је држава, односно појединци из система власти, умијешана у те догађаје.
Тужитељка Јанковић је приговорила исказу Лекића, додајући да се ради о инструисаном свједоку за којег се основано сумња да му је Перовић прибавила корист.
“Желим да укажем да се овдје не ради о било којим инсинуацијама и указивањем љубавних веза, него се овдје ради о чињеницама које су мотиви извршења кривичног дјела”, казала је тужитељка.
Има људи који нису слово уболи
Свједочио је и бивши замјеник директора АСК-а Борис Вукашиновић, који је казао да је током мандата Перовић у Агенцији радило 53 од систематизованих 75 запослених, те да је Агенцију “носило” седам до осам људи, међу којима је био и он.
“Постоје запослени који су у Агенцији откад постоји, а слово нису уболи”, рекао је он, додајући да је радио прековремено и о томе водио евиденцију у свом роковнику.
Вукашиновић је навео да је Лекић био ангажован по уговору о дјелу, присуствовао састанцима и био задужен за логистику око службених путовања директорице.
“Руководио је возним парком и возио директорицу. Стичем утисак да је био и обезбјеђење директорици, јер као што знате, директор АСК-а није штићена личност”, рекао је он.
Навео је примјер службеног пута у Тирану, гдје је, како каже, сам организовао путовање уз помоћ Лекића.
“Тражио сам возило за службени пут и да не бих мислио о гориву, зеленом картону и логистици – за то је био задужен Никола Лекић”, казао је Вукашиновић. Додао је да му није познато да ли је Лекић обављао административне послове у писарници.
На питање тужиоца да ли је Лекић ишао на пословни пут у Кишињев, свједок је рекао да није.
“Оригинални план је био да иду Лекић и Перовић, али због породичних обавеза директорица није била на том путу, па је предложила да ја идем. Лекић није отишао са мном, не знам због чега”, рекао је Вукашиновић.
Објаснио је да је пут у Кишињев био састанак Управног одбора Регионалне антикорупцијске иницијативе (РАИ), којем присуствују углавном чланови тог тијела, те да Лекић није био члан Управног одбора, али да није ни Перовић.
Вукашиновић је рекао да је Лекић ишао на службени пут у Египат, гдје је одржана пленарна сједница земаља потписница УН конвенције за борбу против корупције.
“Присуствовао је састанцима и сједници као и сви ми, то је била пленарна сједница. Нико од нас није имао посебне задатке”, рекао је он.
Истакао је да је од доласка Перовић у Агенцију обим посла био много већи и да је она радила током државних празника. “Присуствовала је конференцији у Паризу у мају 2023. године. Није ми познато да је обављала разговоре са звиждачима ван Црне Горе”, казао је Вукашиновић.
Тужитељка Јанковић приговорила је његовом исказу, наводећи да се ради о инструисаном свједоку “за којег се основано сумња да му је Перовић прибавила корист у виду разлике између стварног и евидентираног прековременог рада”.
Перовић дужила предмет рехабилитације за Лекића
“Ранија осуђиваност свједока није у циљу да се он компромитује, него јер је то битно за ову кривично правну ствар. Лекић је био осуђивано лице и то је брисано из евиденције 2022. године. То је Перовић морало бити познато имајући у виду да је она била предсједница Основног суда на Цетињу и она је дужила предмет рехабилтације за Лекића. Битно је утврдити да је он у вријеме потписивања уговора о дјелу био осуђивано лице”, казала је тужитељка Јанковић.
Мартиновић је на то рекао да не постоји никаква потреба “на бијеломе свијету да се утврђује да ли је Лекићу брисана евиденција или не”.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
javna tajna je da je Nidžo pumpao prekovremeno, kažu na 2.2 je pumpao
Setala jeca jeba*a od nasih para i jos cemo i odstetu da im platimo.