Многи наши великани су прогнани из народног сећања, Душан Илић у Недељном прегледу „Српски св(иј)ет“

„Лазо Марков Костић је био један од наших највећих правника свих времена, и није био само правник, већ и економиста, и један од највећих статистичара икада. Предавао је на више факултета у међуратним Краљевинама СХС и Југославији, нажалост након Другог светског рата је морао да побегне у емиграцију. Чини се да је његов емигрантски опус још обимнији, оставио је многа дела из области правне науке, али и националног рада. Његов уџбеник „Увод у административно право“ из 1932. године је буквално основа свих уџбеника на свим правним факултетитама из бивше Југославије. Бавио се и уставним правом, и један је од ретких правника који су оборили неуставну уредбу о Бановини Хрватској из 1939. године. У склопу српских тема , није се само бавио српским изворима. Пошто је говорио неколико светских језика, преводио је бројне стране истраживаче са енглеског, немачког и француског и остављао нам грађу коју би требало да користе наши научници. Данас када потражите неку његову књигу, можете је наћи само у Народној библиотеци Србије, нема их чак ни на Правном факултету, који би требало да први промовише његову литературу“, рекао је у емисији Недељни преглед „Српског св(иј)ета“ Душан Илић, сарадник Института за европске студије, представљајући кратко публикацију свог матичног Института о овом великом српском научнику.

Напоменуо је да је неопходна научна рехабилитација овог великана, који је иза себе оставио огромну научну грађу, која се дотиче и српског страдања, нарочито везано за геноцид првенствено у НДХ, али и шире; затим везаноо за етничко прекрајање изборних јединица у Краљевини и за правни поглед на књижевна дјела попут Горског вијенца. Назвао је Лаза М. Костића полихисторем, односно свезнадарем.
Правник и сарадник Института за европске студије је навео низ значајних научника из области првенствено своје струке, а који су једва познати и у научним, камоли јавним круговима: Нико Бартуловић, Живојин Перић, Радомир Лукић, Валтазар Богишић, Димитрије Љубавић и други.

Гост Националне телевизије је представио и једну савремену причу која је изашла у издању Института под именом „Између киборга и Химере“, а говори о биоетичким моментима, који су нарочито актуелни у склопу приче о сету закона који су мјесецима побуђивали овдашњу јавност, а тичу се истополних заједница, родне равноправности (која је неуставна категорија) и закону о забрани дискриминације, који је заправо имао за циљ да црквену дјелатност ограничи на врло узак круг дјелатности и тиме маргинализује цркву.
У наставку имате прилику да погледате исјечке из емисија „Српског св(иј)ета“ које су емитоване од 24. априла до 1. Маја, , у којима су гостовали историчар Радован Калабић, Марко – Бато Царевић и Никола Јовановић, челници Општине Будва, некадашњи генерални секретар Црвеног крста Југославије Раде Дубајић,историчар Музеја жртава геноцида Стефан Радојковић, редитељ Борис Малагурски и јереј Владимир Марковић из Верског добротворног старатељства.
Стандардни мотиви Недељног прегледа су Горски вијенац, литије и јеванђеље, па је наш гост дао печат и овим темама.
„Светосавље је у суштини српски поглед на свет, обликован вековима, и крунисан делом Светог Саве. Није нас Свети Сава искључиво христијанизовао, ми смо се етапно уводили у хришћанство.

Свети Сава нам није измислио славу. Имате Војводу Ивца, да кажем једног од првих комита, односно комеса, који је 1018. године као последњи изданак Самуиловог Царства, који је пружао отпор Ромејима, односно Византији и то је први писани помен српске славе, дакле 200 година пре Светог Саве, а Свети Сава је запечатио тај српски поглед на свет тим хришћанским смислом. То је све светосавље, и у свакој области, што је и становиште Црњанског. Светосавље је и косовски завет, и све наше борбе, па и ове литије су једна врста подвига, светосавље је и научна заставштина наших великана, и Штампарија Божидара Вукова Подгоричанина, и сва наша литерарна заоставштина, па и дело Лаза М. Костића. Дакле, све је то светосавски дух у појединачним сегментима наших живота, што би било пожељно да се негује и у нашем образовном систему“, једно је од интересантних промишљања овог научника, које можете послушати на Јутјуб каналу ИН4С.

Аутор и водитељ Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: