Младост је отишла
© Фото : YouTube/RTS zabava/снимак екрана
Пише: Батрић Бабовић
Ин мемориам Халиду Бешлићу
Рани октобар донио је велику тугу. У бољи и виши свијет преселио је Халид Бешлић. Друг, пријатељ, јаран, бард над бардовима. Сњежана, Нећу нећу дијаманте, Сњегови хладни долазе, Београђанка Романија, Миљацка, Чардак, Мало је мало дана, Лаванда… Превише је било срца и љубави у Халиду Бешлићу.
Преживио је јаде и чемере и с љубављу коју је сијао у пијеску свог гласа задобио је непролазну славу. Није било тако давно кад смо Елвир и ја звали позвали др Дамира Ребића да питамо како је наша легенда. Дамиров оптимизам није јењавао, али је Бог имао своју страницу. Халид је побиједио времена, раздоре, подјеле, ратове и стихије. Био је у љубави и изнад свих зала и демонија.
Друге ријечи осим љепоте и љубави у њему није било. Преко Златних струна и вољене Сеиде одлази у бољи свијет и љепше Сарајево са Романијом, коју ум и срце нису видјели, глас опјевао и ухо чуло. Небеса знају његову тајну. Срећан пут легендо свих нас који знамо шта је севдах из душе доброг човјека и шта је душа која је мукама и несрећама оставила пјесму и љубав! Заборав не постоји!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
