Mитрополиту Aмфилохију

Пише: Војислав Караџић

Са Христом и Светим крстом
Кроз беспућа до данка суђена
Био Си у колу оном истом
Гдје је и наша суза слеђена

Тражила двери за пролаз истине
И стазе слоге од Господа узане
Да искра добра кроз тмине просине
И залијечи наше боне ране!

Све што Си такмио у страшној доби
Зиданице што наше душе ишту
Брзопис лудих година хтједе да изглоби
Да помете као варницу на огњишту!

Остаће молитве Твоје да нас прате
Вјера као пахуља што у срцима меко вије
Руковети љубави што нас излечиво злате
И саће литија што нам срца грије!

Пјесмо надна узлети, у небеса се удјени
Ђеду нашем поново се окрени
Младом росом јутро оплемени!

Помоли се из смрти, не вени
Цвијет смрти васкрснућем одмијени!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: