Митрополит Методије: Од краја Другог свјетског рата царује титоистичко-усташка коалиција која прави геноцид над српским народом

Драгољуб Дража Михаиловић и Павле Ђуришић били су први герилци који су устали против фашиста у Европи, али су истине о њима касније прикривене лажима. Од краја Другог свјетског рата овим просторима царује титоистичко-усташка коалиција која гази и убија и највећи геноцид прави над српским народом, поручио је архиепископ и митрополит будимљанско-никшићки Методије након служења литургије у манастиру Подмаинско 7. јуна на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља и љетње Задушнице.

Како се наводи на сајту Епархије будимљанско-никшићке Српске православне цркве (СПЦ), по завршетку литургије служен је парастос прве и друге дурмиторске четничке бригаде и „жртвама комунистичког прогона“, генералу Драгољубу Михаиловићу и припадницима Југословенске војске у отаждбини.

Митрополит Методије је казао да су се окупили због великих и највећих витезова и хероја Другог свјетског рата.

„Иако су били у једном тренутку од свих остављени, истрајали су на том крстоносном и крстоваскрсном путу Христовом до краја чиста образа и свијетла лика, и генерала Драгољуба, и Павла команданта, и Ивана Ружића, и Николу и свих бораца, ратника и војника који су чиста образа бранили највећу светињу своју душу, своју вјеру и своју породицу и народ од оне пошасти мрачне која се надвила и даље је надвијена, стоји над нашим главама. То су први герилци у поробљеној Европи. Први је Драгољуб против фашиста и нациста устао, после су лажима запретане све те истине о њима и њиховом животу, подвигу, њиховој трагедији, драми кроз коју су пролазили, а заједно с њима цјелокупни наш народ. И шта на крају имамо? Нису нам, иако су светиња гробови нису нам најпотребнији. То нам је историја показала. Највећи из нашег рода немамо им гробова. Нема гроба Свети Сава, спалили су га они чији насљедници су после њега спаљивали и Драгољуба, ни њему гроба нема. Његошу су седам пута гроб претурали и данас над његовим гробом то што стоји није гроб, то је срамота, то је маузолеј пагански православном Митрополиту и Владици и Светитељу стоји као знак нашег понижења и ропства које је још увијек актуелно и траје. Немојте се заваравати ако вам буду мало веће плате, нећете бити слободнији“, поручио је Методије.

Он је казао да немамо гроба Светог Саве, ни Његошевог, ни Драгољубовог (Михаиловића), а боримо се још увијек за Његошев, да освештамо и да се врати црква (на Ловћену).

„То ће бити знак нашег ослобођења. А ја сам вас, не случајно, поздравио са Христос васкрсе овдје, јер васкрсава то памћење, васкрсава присуство и живот и дух тих хероја које смо помињали данас. У оној мјери у којој се вратимо себи и Богу, вратићемо се истини и њима. А онда, од тих савезника 1944. године више су нас побили него нацисти и фашисти против којих смо се борили и у Подгорици, и у Никшићу, и у Нишу и у Лесковцу, и у Београду и у свим мјестима и крајевима гдје српски народ живи. Нису дирали (фашистички) Загреб који је ослобођен кад и Берлин исти дан. А знате како? Кад су усташе излазиле, кажу, само 200 метара иза њих улазиле су партизанске јединице, нико није зуба обијелио, а не изашао из строја. Отишли су и од тада царује та титоистичко-усташка коалиција која гази и убија и највећи геноцид прави над српским народом“, поручио је Методије.

Митрополит је додао да су „оне који су им команданти и наређивали им, по чијем диктату су радили, спровели пацовским каналима све до једног живе, преко Ватикана и запада до Латинске Америке гдје су скоро сви дубоку старост дочекали“.

„Поједини нису, кога је стигла рука Благоја Јововића и још понеког витеза да освети ране српске. На крају се питамо ко је побиједио, побиједили нацисти и фашисти који данас хоће да владају свијетом и хоће то да нам опет инсталирају овдје на силу, постављајући своје пулене и режиме, који ће да нас они уче шта је истина, историја, а не знају до прађеда имена, а не даље и ко су им били. Зато, оно што сам вам на почетку рекао, одмакнете ли се од светиње и од олтара, од цркве изгубићете памћење, залутаћете, тумараћете по мраку и њивама глади, крепавајући од глади духовне и наћи ћете смрт вјечну и нећете никад знати истину“, рекао је Методије.

Он је додао да су зато кад су год хтјели да затру српски народ, затирали Српску православну цркву.

„Због тога, и запамтите, биће народно, нема нације српске без Цркве, људи. Ту се родила, ко је год изашао из Цркве постао је неко други, али не само неко други, него мрзитељ онога што су његови преци били, и главни крвник, и оруђе и оружје у рукама џелата и наших вјековних душмана, свједоци смо кроз историју до данашњег дана, али, није сила у броју, и у оружју, и у коњици, како каже псалмопојац Давид, и у колима, и у двоколицама, и у бојном оружју, него у истини и правди, је сила. То је говорио и Свети Петар Цетињски кад је народ и тада располућен био, међусобно се убијајући у крвним осветама, турчећи се да би живио лагодније и лакше, кумио и молио, па и проклињао да остану на путу својих предака јер проћи ће овај за малена живот, али гдје ћемо с душом својом кад изађемо пред претке, витезове духа славне?“, питао је Методије.

Он је оцијенио да је „највећа шизофренија“ овог простора то што је у Подгорици подигнут споменик „највећем монструму“ Јосипу Брозу Титу.

„И то у Подгорици, која је некад носила, нажалост, његово име, а да иронија буде највећа у Булевару ‘Светог Петра Цетињског’, онога коме је тај монструм срушио цркву на Ловћену и скрнавио гроб његовог синовца Владике Рада. Колика је то шизофренија дати булевару име Светог Петра Цетињског, а у њему поставити споменик монструма. То је стање и слика нашег стања у коме пребивамо. Зато, не бојте се, љуља се тај мрачни вилајет из кога ти вјетрови црни гурају те облаке који су се надвили над нама. Сви ти који су гинули, чак и на овој другој страни, а нема друге, једна је била ослободилачка, они су били издани од тога монструма коме су дигли споменик у главном граду Црне Горе. Издани, послани на најмонструознији начин на Голи оток да их муче, да убију у њима оно људско достојанство на најсвирепији, животињски начин уништавани људи који су се с њима у истим редовима борили“, казао је Методије.

Он је додао да је његов прађед био под командом Јевта Ружића на Мојковцу и добио Обилића медаљу.

„Мој брат његово име носи, ево га ту, Раде Остојић, а имао је шест синова: Јован, Михаило, Миливоје, Милун, Благоје и Драгоје. Сви били у Дурмиторској четничкој бригади, двојица малољетних. Први Миливоје, кад је кретало на Пљевљима, тада није било ни четника, ни партизана, он је погинуо и седам Остојића, младића с њим на Пљевљима, 1941. у децембру. А ови остали, на путу до Зиданог Моста без повратка, двојица се, мој се ђед спасио као четник заробљен од Њемаца, какав је то колаборант са окупаторима кога су фашисти заробили и у логор ставили Југословенске војске у отаџбини и ратних војник заробљеника у Оснабрику, само њихов логор био. Један је успио да се пребаци чудом и спаси ван Југославије да измакне пресуди, кобној судбини титоистичкој, а двојица малољетних враћени са Зиданог Моста, вратио их је један Милићевић у својој јединици, од којих се мој отац после оженио и ја сам пола од тих Милићевића, пола од Остојића“, испричао је митрополит.

Истакао је да су се у њему сјединиле „обје стране које су се бориле против фашиста“.

„А они који нису хтјели да савију главу под Брозом и његовом издајом, они су завршили како су завршили и ови на Голом отоку“, додао је митрополит.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: