• Насловна

Митрополит Јоаникије: Коме сметају речи патријарха, нека се забрине за здравље

1 min read

4 године ‎ ИН4С

фото: Борис Мусић

Наш патријарх је нападнут због изјаве поводом почетка божићног поста где је позвао свој народ да се не туче по улицама. Шта ће друго да каже српски патријарх кад види своју духовну децу да се туку песницама, моткама и каменицама и једни другима разбијају главе, него да са очинским болом у души позове све који то чине да се не бију него да чувају једни друге.

Није ми јасно коме сметају благе речи Његове светости „свако је свакоме потребан, не можемо једни без других“, а онда позива на мир и „двоједну љубав према Богу и према ближњем, што значи (на љубав) према сваком човеку“. Ако некоме сметају овде наведене патријархове јеванђелске и очинске речи, онда тај треба да се забрине за своје духовно стање и здравље.

Овим речима митрополит црногорско-приморски Јоаникије, за „Новости“, коментарише увреде на рачун првојерарха СПЦ, које су у јавности и на друштвеним мрежама износиле поједине присталице протеста у Србији.

Сличне увреде доживљавао је и патријарх Иринеј, па и Павле. Како то оцењујете?

– Из садашњих напада на патријарха види се да га појединци нису разумели или нису хтели да га разумеју да је он све верне позвао на пут слободе: да превазиђемо себичност и искључивост и да се свако научи пружати право и простор другоме „да изражавајући своју слободу и своје дарове и способности, на миран, цивилизован и демократски начин допринесе добру по свим питањима од општег значаја како за садашњост, тако и за будућност народа и државе“. Он овим речима заступа најширу слободу личности, свакога ко жели да се бори за добро свог народа и уједно назначује на који начин се то добро може постићи. Упозорава да се моткама и каменицама не може постићи ништа добро, као што је давно рекао наш народ – да зло добра донети неће. Онима који су пре тридесет година насред Теразија извређали патријарха Павла требало је доста времена да се за то покају, а овима који сада неосновано прозивају патријарха Порфирија требаће времена да схвате ширину његове мисли и дубину његове бриге и љубави за поверени му народ.

Тензије нису ништа мање ни у Црној Гори…

– Уверен сам да су заваде у Црној Гори произведене на вештачки начин. Оне су опасне, али су и решиве. Многима су добро дошле поделе у нашем народу и дуго се на њима радило и споља и изнутра. Природно је да нам треба времена да их превазиђемо, да се братски разумемо и измиримо. Сигуран сам да је то искрена жеља код свих без обзира на то ко је сада на којој страни.

Немиле сцене поновиле су се на Цетињу и после вашег устоличења. Као да се поједини не мире са тим што сте сели на трон Светог Петра Цетињског?

– Радо помињем оне свечане тренутке када смо дубоко осећали јединство целе православне Црне Горе која је предвођена нашим патријархом Порфиријем устоличавала свог митрополита. Ту свечаност није могло да поквари ни паљење гума, ни прављење хаоса на Цетињу. За тај хаос није криво већинско, традиционално и честито Цетиње, него појединци из врхушке бившег режима. И овом приликом као и много пута досад показало се да кроз Цркву, њено христолико заједништво живи Његошева Црна Гора и да је снажи благослов Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког.

Често се од тзв. грађанских снага и у Србији и у Црној Гори чује да се СПЦ меша у државна питања. Има ли ту истине?

– У свим цивилизованим земљама са хришћанском већином пожељно је да Црква буде активни чинилац друштва. Она као баштиник вековног духовног искуства, предања и знања увек може и треба да помогне широј друштвеној заједници у разрешењу суштинских животних питања која се тичу смисла живота. Што се тиче оних који нас блате и оптужују за све и свашта, па и да се бавимо страначком политиком, мени је жао што су пали из веронауке и што су се својевољно и заслужено, надам се привремено, до њиховог покајања, нашли изван окриља Цркве.

Вратићемо капелу на Ловћен

Једном сте рекли да ће доћи дан када ћемо „на својим раменима изнети камење на Ловћен и вратити Његошеву капелу“. Колико је тај дан близу?

– Верујем да ће се то догодити зато што је повратак капеле на Ловћен испуњење Његошевог аманета да његове кости почину у цркви дуг и обавеза целе Црне Горе према њеном највећем генију. Рушење капеле је био налог са врха комунистичких власти које су се у том злочину поистоветиле са некадашњом аустроугарском окупационом силом која је срушила Његошеву капелу 1916. године.

Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: