ИН4С

ИН4С портал

Митрополит Амфилохије: Зауставити проливање братске крви у Црној Гори

1 min read
Од свега је најопасније продубљивање диоба, старих и нових, међу браћом.

(Лучинданску поруку Митрополита црногорско-приморског Амфилохија преносимо у цјелости)

Драга дјецо духовна,
Љубљена хришћанска браћо и сестре,

На овогодишњи празник Свети дан Лучиндан, када помињемо имена Апостола и јеванђелиста Луке и нашег миротворца Светог Петра Цетињског и Петра II Ловћенског Тајновидца, молимо се Господу Његошевим ријечима ”Црна Гора изгуб да намири”, и да нам ”проведри више Црне Горе”. Свјесни смо да овдје под Ловћеном вијековима живимо као народ који је мали бројем, и оскудан у материјалним моћима, али препун вјере у Бога. Нас је само натприродно Божје присуство, и Његова близина, учинила још живима и постојећима – људима од интегритета, упркос безбројним напастима које су до сада настојале да нас уклоне.

Благодаримо Творцу, који нас не заборавља, и који нас чува у овом пролазном свијету, спремајући за нас вјечни живот. Онај вјечни живот који свједоче нетрулежне мошти наших Светитеља: од руке Светог Јована Крститеља и Архиепископа пећког Арсенија, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског до преподобног Симеона Дајбабског.

У ове дане, окупљамо се посебно око ћивота Светог Петра Цетињског, који је по свему, образац наше вјере и врлинског живота. Он је примјер нашег односа према Богу и ближњима и наше постојаности пред свјетским стихијама. Ми у Црној Гори, који имамо њега, никада пред Богом не можемо рећи да нијесмо знали како, и да нијесмо имали куда. Зато, овај Лучиндан дочекујемо као људи који имају разлога да се надају, да вјерују и да их ништа не може поколебати да скрену с пута Божје и људске правде.

Пред данашњим искушењима, каква год да су, стојимо са истим увјерењима, да нас једино сила Вишњега може држати у постојању и напретку, и подарити нам вјечно спасење. А није мали број невоља које нас одвајају од нашег јединог Доброчинитеља и Спаситеља и ћивота Његових угодника.

Као прво, начин живота и навике других народа, које не приличе ни њиховим изворним културама, овдје, на силу унесене међу нас, праве смутњу и невоље. Морални разврат и невиђена глад за земаљском храном (хљебом и играма), донијела су у наше домове мржњу међу браћом и удаљиле дјецу од родитеља. Никада у свом постојању, житељи Црне Горе нијесу тако безобзирно настојали да се обогате на штету другога, као што то чине данас. На штету комшије, пријатеља, а поготово на штету оних који су запослени и унајмљени да раде под њиховим кровом. А опет, никада више није било оних Црногораца без имања и без посла, него данас. Мали број њих нешто уопште зарађује, а већина то ради на штету запослених и оних који купују и користе њихове услуге. Ако неко од наше браће и сестара има срећу да негдје ради – тај нема слободног дана, многи немају ни осигурања, ни пристојне плате. Такви нијесмо били никада једни према другима, него смо знали и умјели, по јеванђелски, да чинимо чашћу ”једни друге већима”. Један мали број се енормно обогатио на рачун других.

Породични живот, и његове вриједности, били су кроз вијекове темељ свега онога што сматрамо вриједним у Црној Гори. Мајке су рађале дјецу, а очеви били пожртвовани у заштити и подизању своје породице. А данас живимо у духу којим само себи угађамо, често одбацујући и дјецу и породицу, по оној старој ”Ево ти га робе, нећу ти га Боже”! И то све зарад задовољства ситних, сопствених саможивих страсти. Оно што је до јуче било непристојно поменути, и што је изгледало као највећа псовка и грдња, то данас, појединима, представља ”понос” – а све је усмјерено ка томе, да нас сјутра буде мање, да се раслабимо и да нестанемо као народ. Данас се на нас, у 21. вијеку, односе оне ријечи које је апостол народа Павле, изговорио у 1. вијеку, прије равно 2000 година: ”Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да бешчасте тијела њихова међу њима самима. Који замијенише истину Божју – лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам…” (Рим. 1, 24-27)

Од свега је најопасније продубљивање диоба, старих и нових, међу браћом.

Из свега овога се рађа највеће зло, које нас је у овим данима могло задесити, а то су бројна убиства и међусобице, братска крв, која се лије улицама Подгорице, Бара, Никшића, Херцег Новог, Котора, Будве, Цетиња… Ради чисте похлепе и пролазне земаљске моћи, која дефинитивно није од Бога; ради новца добијеног од дроге и алкохола, ради интереса центара моћи, па и оних који нијесу у нашој земљи – особито млађи људи по Црној Гори убијају један другога. И то раде немилосрдно, не презајући од тога да страдају и невини, они који никаквог додира немају са тим пословима. Млади момци, они који би требало да буду слични онима које Његош у ”Горском вијенцу” назива цвијетом и снагом Црне Горе, узимају једни другима живот, и тако дају повода за крвну освету, већу и страшнију од оне против које се борио Свети Петар Цетињски! Тако Црна Гора, данас страда, ради усијаних глава, и губи младе животе, што нам теже пада од оних губитака на Скадру или Вучијем Долу. Јер, тамо су главе падале у борби са спољним непријатељем, и у јуначком мегдану, а данас у мучким, кукавичким засједама и то од братске руке!

Са мученичког и крвавога али очинскога и миротворачкога трона Светог Петра Цетињског, упућујем пастирски позив, свима онима који на било који начин скрећу са пута Светог Петра Цетињског Чудотворца и помиритеља, особито онима који проузрокују и који су уплетени у ова нова братоубиства и крвопролића, и који, отимајући једни од других, живећи у новим крвним осветама, да моментално престану са сваким насиљем и неморалом. Нека више нико не чини неправду браћи својој, отимачином и угрожавањем живота ближњих својих! Ко послуша овај мој позив, нека је благословен од Бога, што се уздржао од било каквог насиља и крвне освете и даљег чињења смртнога гријеха! А ко не послуша, него и даље ради, директно или преко других, на неправдама и братоубиствима, нека је, ријечима Светога Петра Цетињскога, удаљен од Бога и спасења – у вијекове вијекова!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Митрополит Амфилохије: Зауставити проливање братске крви у Црној Гори

  1. Толико нико не би смјео бити у 21.вијеку примитиван да прибјегне насиљу убијања. То могу изрежирати само стране службе ако имају интерес, али сваки човјек одлучује за себе да ли ће икога да убије или не. То је приватна ствар свакога. Зато је императив едукаија,али умјесто ње нам нуде пропаганду,да зла крв врије…и то ни мање ни више него у духу супротном старим Црногорцима који су гинули за Србство,сада би неки да гину за антисрбство. Ту има и наше кривице,јер смо допустили да се такав дух шири а нисмо пратили ситуацију и сузбијали злодухе језуитеске… Али ни сада није касно. Доказивати будалама да смо већ слаби,јадни и малобројни,колико је само крвна освета однијела живота,па од издајника разних потура,комуњара и сличних…па све до данас.

  2. Црну Гору вратити стварним вриједностима каже:

    Амин, наш мудри и несхваћени Митрополите. Не треба ни кап братске и било које људске крви да се пролије. Једино треба злу крв испустити, па да “стадо“ буде мирно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *