• Насловна
• Политика

Митрополит Амфилохије: Влада Црне Горе гора од Тита

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије да је Нацрт закона о слободи вјероисповијести, који је припремила Влада Црне Горе, примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су, прије свега, васпитавани у антицрквеном духу.

купа "Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори"

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је да је Нацрт закона о слободи вјероисповијести, који је припремила Влада Црне Горе, примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су, прије свега, васпитавани у антицрквеном духу.

Он је то казао на Међународој научној конференцији ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“, која је почела данас у Подгорици.

Скуп организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела.

Поздрављајући учеснике конференције, митрополит Амфилохије је казао да се слобода темељи на Христу богочовјеку и његовом васкрсењу које је темељ истинске слободе људског живљења на земљи, а у исто вријеме и слободе од смрти и тиме задобијања вјечне слободе и достојанства.

–Ако човјек није вјечно биће онда сав његова труд и борба за слободу на земљи се показује бесмислена. Црква Христова је била и остала свједок те и такве слободе, навео је он.

Према његовим ријечима, Црква је носилац буђења људског бића за слободу на земљи и побједу зла – мржње која угрожава људско биће и његову слободу.

–Црква и постоји да ослободи човјека и човјечанство од зла, мржње, робовања ономе што није достојно човјека, да би кроз овај живот могао да задобије и ту онтолошку слободу. Црква је дакле, свједок те и такве слободе, била и остала до наших времена. И у свим историјским периодима, и на Истоку и на Западу, она се борила за ту и такву слободу, не просто за слободу вјероисповијести или увјерења, него уопште за слободу људског бића и ослобођење од свега онога што угрожава људско биће и што га понижава, истакао је митрополит Амфилохије, а преноси сајт Митрополије црногорско-приморске.

Он је подсјетио на разлоге зашто предложени Нацрт закона о слободи вјероисповијести није прихватљив, па је чак и примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су, прије свега, васпитавани у антицрквеном духу послератног времена.

Нагласио је да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом – Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом, а да је једина заједница која је остала ван тога још увијек Митрополија црногорско- приморска, односно Српска православна црква.

Истакао је да је у посљедње вријеме било сусрета са министром правде Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће проблеми бити превазиђени.

Пречасни Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава из Брисела, казао је да у демократским државама слобода религије и увјерења се посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног свијета.

–Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава се суочавају са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо секуларизације друштва и религиозни плурализам који је донешен кроз мобилност често чини неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вјероисповијестима и увјерењима под различитим условима, рекао је он.

Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вјероисповијести или увјерења и да помажу религиозним заједницама институцијама да дођу до правног признања.

–Конференција европских цркава као и Митрополија, подржава напоре државе Црне Горе да ревидира своје законе тако да се они ускладе са европским законима и са правним тековинама Европске уније како се ова држава припрема да јој се једног дана прикључи. Нарочито поздрављамо одлуку да се замјени застарели закон из 1977. са новим законом о слободи вјероисповијести, укључујући одредбе о правном статусу и позицији цркава и вјерских заједница. Међутим, речено нам је да припремне процедуре су резултирале са нацртом закона који има проблеме у многим дјеловима. Вјерујемо да ти дјелови требају и морају бити исправљени и кориговани, али такође вјерујемо да су ти проблеми могли бити избјегнути да је припремни процес био транспарентан и да су у њему учествовали сви заинтересовани субјекти, казао је он.

Кригер је рекао да Конференција европских цркава може савјетовати не само чланице у овом региону већ и власти како би се остварила успјешна и плодоносно сарадње између држава и цркве као што је дефинисано у члану 17 Споразума о функционисању Европске уније.

-Унапријед се радујем продуктивној размјени информација и идеја и учењу о ситуацији и контексту у којој цркве функционишу у Црној Гори. Надам се да ће ове забринутости које су поменуте и сугестије које ћемо дати бити узете у обзир од стране Владе Црне Горе и да ће они поново размотрити измјену Нацрта закона како би био компатибилан са универзалним стандардима о људским правима и слободама вјероисповијести или увјерења, навео је он.

Проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења путем видео поруке је поздравио све учеснике конференције и захвалио се на позиву.

Изразио је наду да ће држава Црна Гора уважити препоруке и стручна мишљења која ће се чути на скупу и тако донијет закон о слободи вјеросповјести који ће бити усаглашен са европским стандардима и законима.

Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић је мишљења да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјско-правне и позитивно-правне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи.

–Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори, казао је Џомић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: