Митрополит Амфилохије: Позив да крстим Мила још важи, некад је био Србин
1 min read
Митрополит Амфилохије
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да и даље важи позив предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу да га крсти у манастиру Острог.
Он је рекао да Ђукановићева изјава да СПЦ остаје главни фронтмен великосрпског национализма према региону и Црној Гори није ништа друго него ноторно незнање.
Митрополит Амфилохије је „Политици“ казао да, уколико се црногорска власт одлучи на отимање црквене имовине, то ће бити безакоње и чин насиља.
Како оцјењујете однос државе Црне Горе према Митрополији црногорско-приморској од референдума 2006. године до данас?
-Послије 2006, црногорска власт као да је почела да преузима однос према Митрополији црногорско-приморској какав су до тада имале само неке минорне партије у Црној Гори (на примјер Либерална, Социјалдемократска). ДПС је до 1997. имао трезвенији однос према Цркви, да би од тада почео да се усмјерава другачијим путем, све антицрквенијим.
Зашто већ више година СПЦ има проблем око имовине с државом Црном Гором? Да ли је могући сценарио да власти у Подгорици одузму имовину Митрополије црногорско-приморске, или је страх СПЦ-а неоснован?
-Ни безбожна власт послије Другог свјетског рата то није учинила, одузела је само дио црквене имовине. Додуше, она је у свом револуционарним заносу убила без суда и пресуде Митрополита црногорског Јоаникија и преко 115 најбољих свештеника, а са њима мноштво црквеног народа. Међутим, никада није довела под знак питања правни статус епархија Српске православне цркве у Црној Гори и није стварала своју „ЦПЦ“, као што то чини њена наследница, неокомунистичка садашња власт. Власт секуларне државе, од које је Црква одвојена, односи се према црквеној имовини ауторитарније неголи хришћанска, крштена власт из времена краља Николе!
Недавно је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио да СПЦ остаје главни фронтмен великосрпског национализма према региону и Црној Гори. Како оцјењујете Ђукановићев став?
-Уважени господин Ђукановић, васпитаник титоистичког марксизма, очевидно нема појма шта је то Црква. Проглашавати за “ великосрпски национализам“ обнову, последњих тридесет година, преко 700 цркава у Црној Гори, градњу Храма Христовог Васкрсења у Подгорици и Храма Светога Јована Владимира у Бару, највеличанственијих храмова у њеној историји, као и манастира Стањевићи, стогодишње престонице петровићке Црне Горе – шта је друго него ноторно незнање!
Он такође тврди да је СПЦ ударна песница онога што желе идеолози велике Србије и империјалне Русије на Балкану. Видите ли СПЦ и себе лично у таквој улози?
-Своју улогу и улогу Српске православне цркве сагледавам у духу обновитеља етоса и душе петровићке, изворне Црне Горе. Ту је разлика између мене и господина Ђукановића, обојице Црногораца: за мене је Црна Гора она светородне лозе Петровића и краља Николе, у којој је православље било чак државна вера; за њега је Црна Гора она рођена у Брозовом Јајцу, авнојевска Црна Гора, не само секуларна него и антицрквена, безбожна, особито антиправославна, Црна Гора обоготворење (западњачког) дебелог цријева. Признајем: моја Црна Гора је срушена Црква Светога Петра Цетињскога на Ловћену и утамниченог Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, чије се „надање закопало на Косово у једну гробницу“; његова и његових учитеља и следбеника јесте Црна Гора тиранског маузолеја и признања злочиначке државе „Косово“, кроз одрицање од витешке крви црногорских ослободилаца Косова и мученичке Метохије (1912), жиле куцавице Црне Горе краља Николе (крунисаног 1910. године круном Светог Стефана Дечанског).
Какав је ваш лични однос с господином Ђукановићем? Говорили сте да је ваш пријатељ и даровит човек?
-Говорио сам да ми је пријатељ. Доживљавам га и као брата Црногорца (некада је био и брат Србин).
Предложили сте, ипак, да га крстите у Острогу, како би се другачије бавио политиком и другим вредностима . Да ли та понуда још важи?
-И даље важи позив за крштење, али крштење у смислу промјене ума и исцелења од брозоморе, најопакије болести која је харала (и хара) Црном Гором (и шире од ње). Јер, по народној, има и крштења : крсти вука- вук у гору (попут оног Чеде Јовановића).
Да ли се црквени проблеми у Украјини могу рефлектовати на Црну Гору и ако могу, како?
-Украјински црквени проблем се већ рефлектовао на Црну Гору. Једини који признаје и саслужује с лажним „митрополитом црногорским“ Дедеићем јесте лажни „патријарх кијевски“ Филарет. Међутим, Патријарх Вартоломеј, који обећава томос украјинским расколницима (надамо се и ту да ће обећање бити лудом радовање), немогуће је да њиме обухвати и Дедеића. Њему га је већ издао, једном за свагда – рашчињењем и лишењем свештеничког чина, као бившег клирика Цариградске патријаршије, оставивши њиме и проклетство на његове следбенике.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Ha,ha,ha …
U banku, u banku, nego đe.
… A ko, nego blagajnik. Da rečemo, čuvar trezora.
Đikane slab to be komentar I nijesi danas zaslužio KOLJENICU! Zadovoljit ćeš se sa čajnim kolutićima!
@ Specijalista za RAŠTANJ!,
Значи ти си онај Угоститељ који плаче кад Матија долази у Црну Гору. Јеси таленат за књижевност свака част, теби треба дати високо књижевно одликовање које се зове „Свијетло-ватиканска Плачипичка“.
Anonimni – ako su ga bjelaši smatrali izdajnikom, a i sam Amfilohije je sljedbenik takve politike – zašto se onda sada poziva na kralja i priziva petrovićevsku Crnu Goru? Gdje su tu principi i moral?
nece milas da se krsti u crkvu on bi najradije u banku da ga krsti blagajnik
… Ha,ha,ha …
U banku, u banku, nego đe.
… A ko, nego blagajnik. Da rečemo, čuvar trezora.
Али, ако му Ватикан да неки налог у вези цркава и манастира у Црној Гори, Мило неће имати срца да то не послуша.
Tacno tako,a Vatikn ce dati upustvo na nesto sto nema nigdje ,na neku samostalnost u okviru SPC,bili zdravo pa vidjeli,odvajanje i otimanje izaziva pobunu i nestanak Montengra,a sto se tice Makedonije tu ce Vratolomje da postupi kao u slucaju Ukraine,Kosovo ce rijesiti kao sto je on u Turskoj rijesen ,naravno to su predpostavke,moze da bude i gore,za bolje nijesam siguran!
Zanimljivo je kako oni koji postoje u današnjem obliku -kao SPC u Crnoj Gori – prizivaju i pozviaju se na kralja Nikolu , kojem nisu dozvolili da se vrati u Crnu Goru i koji je jasno rekao šta misli o tom njihovom činu.
Većinski bjelaši su kralja Nikolu smatrali izdajnikom.
Великосрпски национализам је баук за Ватикан, Аустро-Угарску, Коминтерну, Сороштерну,…….
Није ми јасно зашто то толико тангира Мила Ђукановића. Зашто њега плаши национализам Срба, ваљда треба да га радује. Видели смо како се Мило радовао када је послије Жуте Греде истерао комунистичку губу из торине.
Могли смо после Жуте Греде да бирамо између Момира и Мила, са једне стране представника великострпског национализма. И са друге стране као на тацни је био Љубиша Станковић млади и способни црногорски научник, врбован од стране американаца њиховом чувеном Фулбрајтовом стипендијом.
Испоставило се да је Љубиша Станковић промашена америчка инвестиција. Тако је Америка прешла на план „Б“ и обратила пажњу на Момира и Мила.
Момира је највише преко СПО бомбардовала афоризмом да је он „Спикер Слободана Милошевића“. Момир се копрцао да покаже да није, па је чак доносио и неке антисрпске одлуке, па је конто тога рекао ТВ репортеру: „Ето видите сада да ли сам спикер Слободана Милошевића“.
Видели американци и Европски Мудраци да је бољи за обраду Мило Ђукановић, па су пробали мамац уносан шверц цигарета. И још по нешто. Мило се ухватио као сом на дурдубак. И мене би тај нагли прилив девиза распаметио, стиже константно, па се гомила. Сам у својим очима постајеш нека Величина.
Онда као бајаги италијанска влада подигне оптужбу за међународни шверц. Прпа, вуна кићо. Мило почео да преде и да им малте-не једе из руке. Није Мило баш способан да оде у неки Хашки Трибунал. Као најбољи доказ, окренуо је ћурак против Слободана Милошевића. Чудо једно колико је Мило тада постао популаран код српске демократске плаћенићке опозиције.
Мила је било тешко намамити на терен хоботнице, а када је то успело, све је решено. Није му лако, нарочито зато што је прихватио све што је од њега тражено при иницијацији. Мора да слуша као пипиревка. Зато многи филозофи кажу „Џабе паре, кад срећу немам ја“.
Зато је и морао да се прикаже као противник „великосрпског национализма“ – трајне флоскуле коју је као знак препознавања користила Коминтерна, Титоисти, Српски и белосветски комунисти, Аустро-Угари, Грађански савези, Демократе, Сорошоиди…..
Сада, ако је Мило за мене рекао да сам великосрпски националиста, вероватно зна да је то мени учинио част. Није Мило толико глуп.
Али, ако му Ватикан да неки налог у вези цркава и манастира у Црној Гори, Мило неће имати срца да то не послуша.
Taj mafijaš i treba da se „krsti“ u takvoj „crkvi“. Nek je nama Crnogorcima i Srbima koji su za Crnu Goru vječna naša autokefalna CPC.
Amfilohije zvuči kao da je komita Krsta Popovića.Joanikije Lipovac je prisustvovao Petrovdanskom saboru na Cetinju 12.jula 1941.godine.
Djukanovic mora da shvati da je biti Srbin prije svega uzvisen cin!!!
Najbolje da se sam proglasi mitropolitom,pa sam sebe da krsti,a onda da kao mitropolit proglasi sebe za kralja!!!
Milu treba psihijatar i lijecenje od kriminala, lopovluka i svakojakog bezobrazluka.
Tu krst ne pomaze. Po tome ispada da su krsteni cisti i dobri liseni svakog poroka.
Dovodjenje neukih u zabludu.
Na kraju krajeva mozda je Milo i krsten.
Sve je to nebitno.
Što bi se Milo krstio u srpsku crkvu kad može u svoju crnogorsku ?
Došlo je vrijeme da narod crnogorski vrati svoju otetu crkvenu imovinu koju je crkva susjednog srpskog naroda nelegalno prepisala na sebe 90-tih , a koju je zaposjela nakon okupacije 1918 !
Kako će sveti Vaseljenski Patrijarh Bartolomej uskoro dati Tomos autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi , a najavio je i svima „kome treba“ , Predśednik Crne Gore gospodin Milo Đukanović će se krstiti u svoju Crnogorsku crkvu , što bi se krstio u tuđu srpsku crkvu kad ima svoju ?
Бартоломеј,Бартоломеј…
Ako se krsti, mozda se vrati na fabricka podesavanja.. zajedno sa dukljanima…
Pukovnik UDBE i Dzemperaski princ, dobitna kombinacija.
Џаба је њему, вољени наш владико, да га у Јордан окупаш, опет му се не би гријеси спрали, ни мањи дио!
… Nikad nije kasno!
Za nikoga kasno, ni za Nepomenika iz Katunske, Nečastivog!
Ni za njega!
… Ko to zna pobolje od vladike?
Kad misli krstiti Careine“prije gradnje hotela ili poslije?
„Крстиће се“, али код распопа Дедеића!
Ја не разумијем нашег преосвећеног Митрополита зашто се више бави овим човјеком.
Odličan intervju, ali pomalo dosadna priča o Djukanovicu.
Да му Господ ум просвијетли, свјетлошћу разума светог Јеванђеља…
kumrovački kursadzija pljus šura se ne moze krstit , osmi ako je svijetozar marovic.
Bice ponovo Srbin, cim mu prifali para.
Ide Milo u Vatikan da se tamo krsti.
NEKAD…?MILO NIJE IMAO NI ODIJELO NEGO JE NA VIII KONGRESU KPJ 1988 NIO U DJEMPER….