Митар Ђукановић: Дан студената – први април

Пише: Митар Ђукановић

Премијер је у разговору са формалним представницима студената лично покренуо теме зреле за озбиљну дискусију. Студенти нијесу! Ни боље шансе да проговоре, ни веће ћутње на горућу социјалну и друштвену ситуацију! Ћутање је ипак прихватљивије од питања од прије двије године, на исти дан, на истом мјесту – како ће НАТО унаприједити културу и положај младих у Црној Гори?

Можда је Премијеру било непријатно! Мени би било. Али, континуитет је чудо! “Огроман искорак направљен је увођењем бесплатног студирања…“, рече Марковић. Опет ћутање!

Зашто нико од оних, чији је задатак да кажу и да ураде, није рекао да студирање није бесплатно за све?

У реду, не занимају вас економија, друштвени процеси и дешавања, али, на ову популистичку изјаву која се годинама провлачи кроз медије, а која није истина., морали сте да не ћутите! Или проговорите, или одступите!

МИ даље, као држава и друштво, не можемо без квалитетног система образовања који ће, разумије се, изродити критичко мишљење младих. Правилно развијени и образовани људи стварају развијено и просперитетно друштво. Неразвијени само неразвијено друштво.

Кажу да је статистика као бикини, све открива, а ништа не показује. Измјерене стопе раста у реалности су пуки статистички подаци.

Бројеви насупрот реалности. Не желим да понављам причу о привилегованим бизнисменима, черупању привреде. Зашто је извоз мањи него 2005. године? Да ли се економска динамика мјери повећањем цијена струје? Студенти нијесу имали бољу шансу да поставе таква питања. У име свих нас!

Разумијем да њих то не интересује! Оне који су на функцијама не море таква питања.
Није Студентски парламент проблем положаја, акције и реакције младих. Та организација само је продукт времена и девастираног образовног система.

Четвртог априла је дан студената, мада је у Црној Гори прикладније да се обиљежава првог априла, на међународни дан шале.

Пошто увијек каснимо, то су четири дана кашњења за стварношћу, још 4 дана која су на четврт вијека транзиције додали млади људи, који би по неком неписаном правилу требало да буду испред времена.

Бити испред времена значи, у нашем случају, узимати напредовањем дан по дан од четврт вијека транзиције. До дана кад Црна Гора неће каскати за европским државама о чијим стандардима, данас, можемо само да сањамо.

Напредак није отварање школског полигона и реновирање фасаде. Испод фасаде је срушени систем. Запитајмо се, ко нам је отео просперитетнију будућност, ко нам није понудио алтернативу, ко није покренуо глас младих. Деполитизација је основ рјешења многих проблема у Црној Гори. Политизација их продубљује.

Нека нам опрости Жарко Мариновић. Нека опрости и мени због овог наслова. нека опрости четврти април што га славимо првог. Закључујем, новац неће створити успјех, стварање слободе хоће. Слобода Универзитету! Живјела слободна Црна Гора!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: