Мистерија која збуњује љекаре: Вирус и даље не познајемо, ове промјене остављају без даха

Међу бројним изненађењима које доноси нови вирус јесте и то да заражени пацијенти са изузетно ниским нивоом кисеоника у крви скролују на мобилном телефону, причају са лекарима, једноставно као да немају хипоксију, како се назива ово стање.

„Постоји несклад између онога што видимо на монитору и онога како пацијент пред нама изгледа“, рекао је Рубен Стрејер, лекар Хитне помоћи у „Маимонидес“ медицинском центру у Њујорку који је на неосвакидашње случајеве хипоксије први пут наишао у марту, пише „Science“.

Др Стрејер и остали лекари желе да разумеју ову хипоксију како би знали да је лече.

Кључан ниво угљен диоксида

Нормална засићеност крви кисеоником је најмање 95 одсто. Код већине плућних обољења, укључујући и упалу плућа, сатурација пада и прате је и друге промене попут течности у плућима или пораста угљен диоксида јер плућа не могу да га избаце.

Управо нас ове промене остављају без даха, каже респираторни физиолог са Универзитета на Флориди Пол Давенпорт: „Мозак је подешен да надгледа различитим сензорима количине угљен диоксида. Не осећамо ниво кисеоника“.

Код тешких случајева КОВИД- 19 долази до борбе за дах, али у раној фази болести, ниска засићеност кисеоником није увек удружена са очигледним респираторним проблемима.

Ниво угљен диоксида може да буде нормалан, а дисање да се одвија без потешкоћа, сматра Елнара Марсија Негри, пулмолог у болници „Sírio-Libanês“ у Сао Паулу. А да је притом засићеност кисеоником 70, 60, 50 па чак и нижа. То је ипак нак упозорења, како је рекао др Хитне помоћи из Њујорка Николас Капуто.

Научници су сада у потрази за одговором зашто долази до ниског нивоа кисеоника у крви, а др Негри је објаснила да би то могло да буде повезано са зргушавањем које почиње рано у плућима, можда захваљујући упали крвних судова која покреће каскаду протеина који затим изазивају згрушавање и онемогућава да се крв снадбе довољном количином кисеоника.

Негри је ову идеју развила док је лечила жену која је имала проблеме са дисањем и лошом циркулацијом у ножним прстима. Након узимања лека против згрушавања крви решила су се оба проблема.

Лек је затим примењен код 27 пацијената са КОВИД- 19. Један је преминуо након што је пребачен у другу болницу, 24-оро њих се опоравља, укључујући и шест од осам пацијента који су на респираторима. Двоје су у критичном стању. Негри планира да лек да и осталим пацијентима, а у току су и клиничка испитивања о његовој примени и ефикасности.

Стрејер се слаже да хипоксију изазивају угрушци у ситним крвним судовима плућа, али је напоменуо да је код одређених пацијената примећен скоро воштани садржај са свих страна око плућа, па он не зна шта се заправо дешава.

Шта помаже, а шта не треба користити?

Капуто је додао да хипоксија стресира тело које се већ бори са КОВИД- 19 и да би лекари код ових пацијената требало да избегавају агресиван начин лечења.

Лућијано Гатинони, гостујући професор интензивне неге на Универзитету „Göttingen, рекао је да лекари не треба да пацијенте са хипоксијом стављају на респираторе ако они могу несметано да дишу. То може да наштети плућима, написао је 24. априла на „ЈАМА“. Овакав облик лечења треба применити тек када неинвазивне методе не дају резултате.

Стрејер, Капуто и њихов сарадник Ричард Левитан, лекар из „Литтлетон Регионал Хеалтхцаре“ у Њу Хемпширу који је лечио пацијенте са КОВИД- 19 у Њујорку, истакли су да могу да помогну једноставнији приступи попут давања кисеоника и окретања на стомак – то је дало ефекта код већине од 50 пацијената, али су 13-оро њих интубирани у року од 24 сата.

Проблем је и што се велики број људи, плашећи се стања у болници, касно јавља за помоћ па се лекари питају да ли би кућна контрола нивоа кисеоника у крви могла да буде корисна.

(Жена.рс)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: