Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто потврдио је да припреме за самит Русија–САД у Будимпешти „активно трају” и да ће се сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа организовати чим се створе политички услови за договор око Украјине. Како је навео, и руски и амерички председник јасно су саопштили премијеру Виктору Орбану да су спремни да дођу у мађарску престоницу ако се отвори пут ка споразуму.
Говорећи на седници Одбора за спољне послове мађарског парламента, Сијарто је описао како је Орбан последњих недеља разговарао и са Путином у Москви и са Трампом у Вашингтону, нагласивши да обе стране „не доводе у питање Будимпешту као место одржавања” наредног самита. То је до сада најконкретнија потврда да се, паралелно са званичним каналима, консолидују и неформалне линије између Москве и Вашингтона.
Сијарто истовремено оштро критикује европске савезнике, тврдећи да би „уместо опструкције” требало да подрже сваки процес који може да доведе до прекида сукоба у Украјини. Према његовим речима, мађарска иницијатива показује да и „мала држава у средњој Европи може да буде мост између Истока и Запада, док се остатак ЕУ самоизолује”.
Кулминација ове мађарске „шатл дипломатије” био је Орбанов сусрет са Путином 28. новембра у Кремљу, који је трајао скоро четири сата и после којег је мађарски премијер разговоре оценио као „успешне”. Само двадесетак дана раније Орбан је посетио Белу кућу, где је с Трампом разговарао о енергији и америчком мировном плану за Украјину од 28 тачака – документу који је у Европи дочекан са великом дозом скепсе, а у Кијеву врло резервисано.
Хронологија: од Истанбула 2022. до спорног самита у Будимпешти
1Истанбулски преговори 2022: пропуштена шанса
Први озбиљни покушај да се рат заустави настао је у марту 2022. у Истанбулу. Након претходних рунди у Белорусији и Анталији, руске и украјинске делегације су 29. марта у Истанбулу договориле такозвани Истанбулски комунике – оквир будућег „Уговора о гаранцијама безбједности за Украјину”.
Кључна идеја била је да Украјина прихвати неутрални статус (одустајање од уласка у НАТО и забрану страних база), у замјену за чврсте безбједносне гаранције више западних држава. Помињала се и 15-годишња транзициона формула за статус Крима, уз могућност да Кијев настави пут ка чланству у ЕУ.
Ипак, разговори су се брзо добили други тон.
Поновни Истанбул 2025: Трамп, нови план и оштри услови
Нова фаза преговора отворена је 2025, након повратка Доналда Трампа у Бијелу кућу и објављивања америчког мировног плана за Украјину. Према процурјелим нацртима и медијским извјештајима, план предвиђа престанак америчке војне помоћи, забрану размјештања западних трупа у Украјини и фактичко прихватање руске контроле над великим дијелом окупираних територија, уз извесне безбједносне гаранције за Кијев.
У мају 2025. руске и украјинске делегације поново су се састале у Истанбулу, први пут директно од 2022. године. Према јавним извештајима, Путинов представник је поновио максималистичке захтеве: да Украјина призна губитак свих територија које је Москва анектирала (укључујући делове које ни не контролише у потпуности), да радикално смањи војску, да се одрекне сваког војног савезништва и западне помоћи, да забрани „националистичке организације” и да се све санкције Русији укину – док би руска страна формално пристала на прекид ватре.
Украјина је то одбила, инсистирајући на територијалном интегритету и повлачењу руских трупа, док је шеф кабинета Зеленског, Андриј Јермак, више пута истицaо да не долази у обзир „мир за земљу без територије”. Преговори су се свели на хуманитарна питања (заробљеници, тела погинулих), без напретка у кључним политичким тачкама.
Најава и отказивање самита у Будимпешти
Упркос том ћорсокаку, 16. октобра 2025. Трамп је, након дугог телефонског разговора са Путином, изненада објавио да ће се у року од двије седмице састати са руским лидером у Будимпешти. Неколико дана касније потврђено је да су амерички државни секретар Марко Рубио и руски министар спољних послова Сергеј Лавров већ разговарали о припремама самита.
Украјински председник Володимир Зеленски је у више наврата поручио да би био спреман да се придружи таквом самиту – под условом да Украјина не буде „предмет трговине” иза њених леђа и да се не очекују територијалне концесије.
Међутим, већ пет дана након Трампове најаве, Бијела кућа је саопштила да се самит одлаже. Према америчкој верзији, Трамп је сам одлучио да „откаже” састанак, јер је проценио да Русија не показује спремност да прихвати бар привремени прекид ватре и ублажи захтеве. У Будимпешти је то протумачено више као „одустајање у задњем тренутку” него као суштински крај процеса.
Мађарска не одустаје: „Само је питање времена”
Мађарска дипломатија од тада упорно понавља да је Будимпешта и даље договорено место за наредни самит Русија–САД. У интервјуу за турску агенцију Анадолија, Сијарто је у октобру поручио да „припреме трају, а једина непознаница је тајминг, не намера”. По њему, сусрет је „лоша вест за ратно лоби, а добра за све који желе мир”.
Неколико недеља касније, Сијарто је у Бриселу за руску државну агенцију ТАСС поновио да су и Вашингтон и Москва потврдили да желе да њихов „следећи лидерски самит” буде у Будимпешти и да нико „не доводи у питање мађарску престоницу као домаћина”. „И амерички и руски председник дали су до знања премијеру Орбану да припреме за самит у Будимпешти иду даље и да ће, чим се појави реална шанса да се преговори заврше споразумом, они доћи у мађарску престоницу. Мађарска је, упркос сумњама у Бриселу и Кијеву, већ уложила значајан политички капитал у ову иницијативу и не намерава да одустане од улоге посредника“, рекао је Сијарто, према наводима руских и турских агенција.
Нови Орбан–Путин сусрет и повратак идеје самита
Нови замах причи о будимпештанском самиту дао је Орбанов пут у Москву 28. новембра 2025. Према Ројтерсу и АП-у, главна тема били су дугорочни уговори о снабдевању Мађарске руским гасом и нафтом, али је Путин искористио прилику да „захвали Мађарској” што је понудила Будимпешту као место потенцијалног самита са Трампом.
У извештају Ројтерса наводи се да је Путин експлицитно подсетио да је „оригинални самит у Будимпешти већ једном отказао амерички председник”, али да Русија и даље сматра да је мађарска престоница „симболично погодна” као место састанка.
Истовремено, западни медији јављају да се у оквиру најновије верзије америчког плана за Украјину разматра варијанта по којој би се управо на том самиту формално озваничили територијални уступци у корист Русије, што Кијев јавно одбацује.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
